Najdivnija žena i najgadniji muškarci

10386297_10152607101599771_6023857147722158145_n

Blejim na podgoričkom aerodromu, vraćam se za Beograd. Nakon čekiranja karte odlazim do onog samousluga bara da popijem espreso, koja inače košta 2, 50 eura jer je Europa ipak stigla u Montenegro. Izlazim ispred da popušim cigar i zažalim. Ni prvi dim ne stigoh da povučem kad prilaze mi dva muškarca, dva patrijahalna skota s ultra seljačkim pristupom. Ovaj jedan ne zaklapa a sve što kaže je toliko besmisleno i iritantno da sam se preznojila 3 puta u roku od 3 sekunde. Ovaj drugi, ništa manje zaostao, takođe ne odustaje od svoje seljačke priče. Nadmudrivanje s ovakvima je nemoguće i ponižavajuće. Napušavanje ovakvih je ispod svakog nivoa. Jedino oružje koje sam u tom trenutku imala bio je ironični osmeh, naočare za sunce i nekontrolisano cupkanje nogom ne bi li im do mozga doprlo to da bi jedino prirodno bilo to da mi se sklone s očiju. Pored ta dva glavna junaka besmisla bilo ih je još, na nekih 5 metara od ulaza u aerodrom, koji su dobacivanjem ovoj dvojici meni udeljivali trule komplimente tipa: ” Fina đevojka, baš je zgodna, viđi kako je pocrnjela, možda hoće da se udaje, pitaj je Nikola, pitaj je!” Nakon tih kretenskih opaski oblio me je hladan znoj i jedino što mi je palo napamet je to da ovom debilu odgovorim: ” Prijatelju nisam u fazonu da se udam, a i da jesam poslednje što bih učinila u svom životu jeste da se udam u Zeti ili Tuziju!” Koji primitivan kontekst. Koja je to kazna bila za moje oči i uši. Koliko je to sve meni bilo nestvarno, pre svega, iz jednog jedinog razloga a to je da i najgadniji muškarac misli da ima neosporno pravo na najdivniju ženu. Nisam ja najdivnija žena, ali sam toliko divna u odnosu na svu tu aerodromsku gadost koja me je snašla. Ne može da mi imponuje seljački start, neobrazovana i primitivna muška teleća glava koja mi prilazi s ubeđenjem da je neprejebiv frajer i da ja moram pasti na taj retardirani ”šarm”. Ma daj bre, uozbiljite se. Svaki muškarac, koji je gadan bar u jednom segmentu svog postojanja vređa moje telo i moj um time što je ubeđen da ima pravo da mi priđe, da mi se obrati, pa čak i da sanja o tome da može sa mnom da razgovara. Moj feminizam je u večitom sukobu sa svačijim patrijarhatom. Ne mogu i ne želim da prihvatam seljački start gadnih muškaraca. Ne mogu i ne želim da dozvolim da i najgadniji muškarci misle da imaju neosporno pravo da priđu najdivnijoj ženi. Ne, nisam ja najdivnija žena na svetu. Naprotiv. Ali sam uvek i svuda isuviše divna i netolerantna za mušku patrijahalnu gadost. Kad porastete shvatićete. Ako porastete.

Related Posts

1 comment

Dobro je sve dok ne postoji strah od letenja!
Pozdrav! 🙂

Leave a reply