Madona- pop drama i pop feminizam

gloria

Bad bitch Madona, s verom u boga na dodeli nagrade Women of the Year prosula je ženama i svetu klasičnu liberalno-feminističu priču crvenog tepiha i licemernog glamura… Plašim se da nema istinskog revolta i otpora patrijarhatu u pop kulturi, a ni izvan nje- u nekom drugom umetničkom miljeu. Ako uopšte više i postoji nešto što je mimo popularne, kapitalističke kulture. I alternative su se pogubile i uniformisale.
Međutim, ono na šta je mene naveo Madonin extra mega giga popularan govor jeste:
Da li se okovi prvo skidaju sa vrata il’ s nogu? Da li bela žena, klase Madonna, može skinuti okove nas žena II i III sveta? Možda bi pokušaj oslobađanja žena, od vrha, bio moguć jedino kada bi se sve te bitch rich žene slobodno udružile i krenule u kolektivno, solidarno, odbijanje svih muških principa i normi. Kada bi preuzele ulogu i odgovornost za omasovljenje ženske političke borbe tako što će svojim primerom i kapitalom podržati globalnu žensku ideju: borbu protiv opresije, nasilja, diskriminacije, uništenja, ropstva, žene I sveta (naročito pomenute žene pop kulture) bi mogle tek onda govoriti o feminizmu, borbi za ženska prava, o borbi protiv mizoginije, seksizma, fašizma, rasizma,…
Jedan govor ne čini ni talas, ni pokret, a ni proleće.
Čini mi se da PriMadona isuviše voli lovu i svoju POPularnost, da bi se politički regrutovala i , s verom u promenu, stala na čelo masovne ženske borbe za slobodu. Čini mi se da ovakav naizgled nevidljiv doprinos popularnoj kulturi i POPularnosti Patrijarhata ne može ni na koji način predstavljati paljenje baklje za emancipaciju žena, na globalnom nivou! Madona jeste i nije ‘’ bad feminist’’ , jer pozicija moći u kojoj se ona nalazi jeste ujedno njena pozicija nemoći sa koje ona, kao velika igračica u kapitalističkoj igri patrijarhata, nije u stanju da učini bilo šta od opšteg ,, ženskog,, dobra i značaja. Stoga mi se i čini da cela ova fancy, skupa, jeftino feminizovana priča mnogo više doprinosi upravo toj kapitalističko-patrijarhalnoj mašineriji za štancanje $ nego bilo kojoj ženi na ovoj planeti. Dobro, možda uspe da ,, osnaži,, pokoju ženu tako što će poželeti da bude osvešćena kao Madona, mada čisto sumnjam, jer logično pitanje koje sleduje je: ĐE SMO MI, A ĐE SI TI MOJA MADONA?
Zapravo, dok isprdak zapadnog liberalnog feminizma bistri svoj nabiflani govor, u odelu od po’ miliona $ i sa suzama u očima, ja se (u duhu crnog feminizma) pitam ko joj za to vreme čisti kuću, ko joj kuva i riba wc šolju, ko joj pegla i vodi sva svetska domaćinstva od 16266672818 metara kvadratnih? Ko sluša njenu muziku? I, gde je u svemu tome revolucija?

zaključak:
Revolucije nema.
kontekst:
Ah,
Zapadni feminizam i njegov imperijalizam.
posledica:
Bogati na grbačama žena II i III sveta.

Related Posts

Leave a reply