KISMET

foto: Lara Zankoul 

 

Nekakvog konja vidim
u pozadini ove drame;
Ne pomera se,
svetli u bojama tuđe sreće i veselja
Stoji, čeka i ne mrda, 
postoji i ne diše

U Srbiji jedu konje
U svetu ubijaju žene;
30 oduzetih života nečija je sudbina
Bezbroj života još oduzeće nam do sutra
Poješće nas i poslužiti kao konjsku glavu,
kao grešku prirode i društva,
kao poslednju kariku ishrane lanca,
Kao svačiju svojinu;
Naša džigerica servirana je svetu
Naše telo pikado je meta
Galopirajući kancer naš je kismet;
Borba je laka tek kad joj se kraj približi

U Srbiji jedu konje
pa čak i ove nacrtane
što svetle u bojama sreće i veselja,
ove što ukrasima žigošu notes mojih snova…

Nema princa,
ima konja,
nema bajke,
ima basne..

U svetu ubijaju žene;

Komšija je ubio ljubavnicu
Muž je zaklao ženu
Konj je serviran bez glave
Konjetina je skupa
Život je besplatan
Skupa zadovoljstva bliska su smrti

U Srbiji jedu konje,
i stare, i mlade,
i zdrave i bolesne,
i bele i šarene
Jedan konj,
drugi konj..
Stado konja nahraniće narod
Napojiće sušu reprodukcije i oholost surove produkcije
Ne ide nam nikako pokazali su nalazi obdukcije
U svetu ubijaju žene bez tačke i ostalih znaka interpukcije
Navlače na glupe mantre
i prljave liposukcije

Ne vidimo više pozadinu ove drame,
ne vidimo vesele konje i svetleće ideje
Sve ste ih skuvali i pojeli
Ne vidimo svoje osmehe
Sve ste ih zbrisali i odstranili;

Ah, gde smo mi to?

U Srbiji jedu konje
U Svetu ubijaju žene

Related Posts

Leave a reply