Dolazak

 

Dok nisam došla

mislila sam

mnogo toga sam prošla

Nikada nisam bila najbolja,

ali ni previše loša

Dok nisam došla

verovala sam da

poznajem bezbroj majmuna,

da smo nastali svi

od šimpanze i Darvina

Dok nisam došla

mislila sam previše,

volela svaku budalu najviše,

plakala i lila,

kao dosadne kiše

Dok nisam došla

sumnjala sam u trenutak

i sva vremena prošla,

šamarala vetrove,

preživljavala duševne smetove

Dok nisam došla

lagala sam svet

da ne znam kako,

da mi nije lako,

i da patim samo tako

Dok nisam došla

lagala sam jer nisam znala

koliko sebe sam nedovoljno dala

Puna slika na kojima sam

tako sitna, nemoćna i mala

ustajala samo da ne bih pala

ne shvatajući da moja patnja nije šala,

da mi ne treba stado krava, ni drvena štala,

da je dobro, što još uvek,

na smrtonosnog ježa nisam stala,

da mogu biti sve: i ruža, i kala!

Dok nisam došla

plašila sam se

da ne postanem loša,

da se ne zaboravim

poput promašenog koša!

Dok nisam došla

mislila sam previše,

plašila se najviše,

sanjala sve tiše i tiše,

ne znajući šta me čeka

kad se spustim,

poput monsunske kiše,

u podnožje svoje ideje više!

Related Posts

Leave a reply