Kako sam upoznala Boga? - Stoglava Aždaja
4867
post-template-default,single,single-post,postid-4867,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.5,vc_responsive

Kako sam upoznala Boga?

Dan 1.

Nakon prvog iskrenog susreta s Bogom, uplašila sam se svega.
Jednom rečju- života.
Ne zato što bezumno tražim Kapernaum, grad utehe, no zato što blesavo tražim svoj grad ljubavi.

Hoću li? Mogu li? Šta ako..? Šta ako ne?..

Brzo se ohrabrim idejom da je ipak svaki grad-grad ljubavi, ako čovek ima bar malo ljubavi u sebi.
Možda baš kad shvatiš koliko ljubavi u sebi imaš i počinješ da tragaš, da se buniš, da vrištiš i praviš greške.
Možda tek tada i spoznaješ Boga. Svog Boga. Našeg Boga. Svačijeg Boga. Kosmičko tvorenije bez pola, roda, klase, rase, nacije i supermacije. Kada spoznaš Boga ti zapravo i grešiš. Činiš prave greške. Ljudske greške. Greške koje bole najpre tebe, što ih činiš tako bezgrešno, pa tek onda sve one koje tom ljubavlju grliš.
Ne brini. Boga ne boli ništa. To čudesno, nevidljivo, ali preživahno, tvorenije strpljivo čeka na ponovno buđenje tvoje ljubavi prema sebi.
Čeka da prestaneš da boliš sebe.
Ljubi bližnjega svog kao sebe samoga zapravo i nije ništa drugo do zapovedni prikaz Božanske ljubavi prema sebi, koja postaje i ostaje kriterijum svih kriterijuma za dalja voljenja bilo koga i bilo čega.
Valjda je bar malo jasno da za Boga nisi obični pion no duhovni pustinjak,
i da ako nemaš ljubavi za sebe, nemaš je ni za koga.

Dobri Bog…
Nije čo’ek, a svašta zna. Svašta ume.

Slava Bogu

Sibir, decembar 2019.

Nema komentara

Ostavi komentar