02 okt Rat

Koliko još godina treba da prođe kako bismo se nas dvoje, najzad, našli na istom kamenu, a da nije ludi? Koliko još života treba da se proživi kako bismo nas dvoje počeli da shvatamo život?

Ne glumi ratnika. Prekini da ratuješ. Prekini da ideš protiv sebe i svog osmeha. Ne možes, beskrajno, ljutnjom da se vodiš. Gledaj me u oči. Gledaj i ne progovaraj. Prekini da ratuješ sa mnom. Nisam spremna da se branim na hiljadu glupih načina. Da se branim umem samo očima. Ne mogu ni da di pričam više kad ne želiš da me razumeš. Ne mogu ni da ti pišem više kada da čitaš ne želiš. Mogu jedino da te gledam i da ti pogledom odgovaram na sve ono o čemu se ti pitaš.

Nismo se rastali. Naše vreme htelo je da stane i da nas pričeka. Mi smo ti koje je jurilo vreme. Stiglo nas je, izgleda.

Gde je naš kamen? Vidiš li ga? Nije to kamen dragi, to je stena. To je stena koja čeka na nas. Da, i stena nas čeka. Čeka i priželjkuje da stanemo na nju, da sačekamo to famozno vreme i da se, do beskraja, gledamo u oči. 

Volim da te gledam u oči. Ne moraš da govoriš. Ti ne moraš ništa. Ti postojiš. Postojiš za mene i moje poglede. Postojiš zbog našeg vremena i našeg kamena. Ne glumi ratnika. Ja mrzim ratove. Ja tragam za mirom, ja trebam mir, ali onaj vanvremenski i vanprostorni mir. Mir koji se narušava samo onda kada ja to poželim. Znam, misliš da sam sebična i samoživa. Jesam, dragi. Jesam. Kao i Ti, kao i svi Mi. I ovaj tvoj rat je odraz tvoje sebičnosti. I ti činiš sve radi sebe i svojih očiju. Ali, u tome i jeste čar. Ako ne sačuvaš sebe, kako ćeš se popeti na naš kamen? Ako ne sačuvaš sebe pregaziće nas vreme. Stoga, ratnica sam i ja. Našla sam formulu preživljavanja. Znaš li koja je to formula? Ne znaš? Formula je da te volim, i u ratu i u miru. Dođi mi dragi, stani na naš kamen. Ne, nije to ludi kamen, to je naša stena neuništiva. Čekam te, dragi. Čekam.

Tvoja i Svoja Ja, Aždaha.