24 apr Spas

Čujem kako ćutiš
muče te prilozi,
svetla i kamere,
loši ljudi i zle namere
ubile te politike i dopisi
lišili te svega,
omadjijali te popisi
trčiš svuda
nigde ne stižeš
oči su ti upale
kose su ti opale
tražiš izlaze
moliš za razlaze

Mlad si čovek
izgubljen u sebi
hej
ja toliko želim
da pomognem tebi
da te spasim
da te volim
da te grlim
da ka tebi
kao dete hrlim

Čujem kako plačeš
kako vapiš da se nadjes
da se zgrabiš i pronadjes
ruke ti se skupile
nevolje te popile
uzeše ti svaki dar
ukradoše te
ko prezreli nar

Juriš bez kočnice
bole te nervi,
krvare ti slepoočnice
vapiš za uzdahom,
rešenjem i predahom
zaboravljaš ko si
ko te voli, ko te nosi

Hej!
Ja toliko želim da si živ,
da si srećan i nimalo kriv!

Čujem kako pištiš,
kako nestaješ,
i kao bolesnik vrištiš
ne vidiš da ne umeš,
da umireš i da trneš
kolena ti klecaju,
kose te i glasno jecaju
zaboravljaš jezike znane
zaboravljaš na strpljenje
i življenje na tenane

Hej!
Ja toliko želim da te uzmem,
da te zalečim i preuzmem
da ti bol oduzmem
da se za te’ zauzmem
da budem tu,
i da nikad ne odem!