Ko zna što bi se zbilo da sam zakočila prepunila sebe zauvek potkočila Šta bi se zbilo da sam svoje suze u tvoje krilo sručila rekla: ‘’volim te’’ i burmu naručila Ko zna da sam se zaručila možda nikome slobodu ne bih preporučila Ko zna dokle bih stigla da se nisam tada digla i tebe popela na brdo od pepela…
Pre neki dan ponovo sam se prepustila svom omiljenom klasiku, realisti i pesniku Petru II Petroviću Njegošu. Sa svoje police, prepune raznoraznih knjiga, iz bogate kolekcije Gorskog Vijenca zgrabila sam jedno od izdanja. Ovoga puta odabrala sam Pobjedino izdanje Njegoševog manifesta iz osamdeset i neke godine. Rustičan povez, platnene duše i tvrdog spoja, s izrezbarenim likom crnogorskog romantičara,…
Nemoj mene ja sam ti k’o živo blato; gnjecavo daviš se tražiš me i moliš za spas Nemoj mene ja sam ti k’o centrifuga; u krugovima nestaješ cediš se i sanjaš izbavljenje Nemoj mene Ja sam ti k’o objašnjenje Retko se dajem svima se nudim malo ko me prihvata Nemoj mene ja sam ti k’o Lovćen vidiš me i znaš da…
Dok nisam došla mislila sam mnogo toga sam prošla Nikada nisam bila najbolja, ali ni previše loša Dok nisam došla verovala sam da poznajem bezbroj majmuna, da smo nastali svi od šimpanze i Darvina Dok nisam došla mislila sam previše, volela svaku budalu najviše, plakala i lila, kao dosadne kiše Dok nisam došla sumnjala sam u trenutak i sva vremena…
Nakon dva meseca, koliko već boravim u Indoneziji uspela sam da stvorim nekakvu sliku o svemu onome što sam videla, čula, doživela i osetila, bez potrebe da poredim kulturu iz koje dolazim s kulturom u kojoj se, trenutno, nalazim. Međutim, jedno je sasvim očigledno : gde god da se nalazila i odakle god dolazila, zasigurno je da ću dotaći čitavu jednu…
Prezrela voćka na baterije poput robe žena potrošna je poput tela istrošena je Subjekta objekt žena je Ranjena antilopa trula banana Prezrela voćka na baterije na tržištu blata niske cene je Uveli kaktus pobeđeni Feniks ranjeni orao Poput praha žena prosuta je u strahu rasuta je Prezrela voćka na baterije u svetu amebe i bakterije poput ljubavi žena napaćena je…
Čujem kako ćutiš muče te prilozi, svetla i kamere, loši ljudi i zle namere ubile te politike i dopisi lišili te svega, omadjijali te popisi trčiš svuda nigde ne stižeš oči su ti upale kose su ti opale tražiš izlaze moliš za razlaze Mlad si čovek izgubljen u sebi hej ja toliko želim da pomognem tebi da te spasim da…
dissident ————— Prosipam te kao pepeo po meni zlo se oplelo sve tvoje na glavu mi se popelo ne brini se nisi me zaneo da si bog ne bi me omeo da si narandžast ne bi me pomeo sve si učinio, ali ni ti me nisi zaveo, do raja poveo, ni do kraja doveo! Dok sam ja branila ideju ti si…
Šta je seks? Igra želja gladnih ili večiti tabu reproduktivnog društva? Dok mislim kojom bojom da istetoviram svojeručno ispisanu reč borba, negde tamo na levoj plećki, prisećam se današnjeg dana tako što nesvesno procesuiram sve dijaloge koje sam kroz sebe provukla, i sa sobom ponela. Od Golsvordijeve do Vojislava Ilića ne treba mi mnogo vremena da ne opazim da godinama…
foto: bird ___________ Sujeta moga mraka silueta ja nisam glavna glumica ni starleta sve moje stalo je u dva kockasta paketa Hrlim Plačem Vrištim Nemam oružje ne treba mi meta Sujeta moga mraka silueta ja nisam boginja ni marioneta Sve što imam sada je na kraju sveta