Razume li ljubav jezike koje ne govorimo, čuje li telo reči koje ne izgovaramo? Na koliko slogova možemo razložiti sve radnje koje trpimo sva dela koja ne činimo sve osmehe koje ne vidimo? Razume li ljubav tišine u kojima ćutimo, čuje li telo nesreću na koju se ljutimo? Koliko je slova potrebno napisati, na koliko slogova možemo razložiti sve misli…
Dok nisam došla mislila sam mnogo toga sam prošla Nikada nisam bila najbolja, ali ni previše loša Dok nisam došla verovala sam da poznajem bezbroj majmuna, da smo nastali svi od šimpanze i Darvina Dok nisam došla mislila sam previše, volela svaku budalu najviše, plakala i lila, kao dosadne kiše Dok nisam došla sumnjala sam u trenutak i sva vremena…
Pišeš kako voliš i pozivaš se na iluziju ne volim muškarce koji nemaju viziju, zarobljene i zapale u hipokriziju Ne volim muškarce koji ne razumeju ljubavnu misiju koji misle da su važni i da su poslati u božiju komisiju Pišeš kako nedostajem kako ne možeš da podneseš što ti toneš, dok ja opstajem Plačeš, kukaš i preklinješ svašta pišeš,…
Nakon dva meseca, koliko već boravim u Indoneziji uspela sam da stvorim nekakvu sliku o svemu onome što sam videla, čula, doživela i osetila, bez potrebe da poredim kulturu iz koje dolazim s kulturom u kojoj se, trenutno, nalazim. Međutim, jedno je sasvim očigledno : gde god da se nalazila i odakle god dolazila, zasigurno je da ću dotaći čitavu jednu…
kaže jedna dramska replika kako je depresija lična prilika za ponor za pad za kraj ah Dramska depresija bez pauze i scenografije uvukla me u nemilost šizoidne kostimografije moja 4 zida i mračna opsesija ne, to nisam ja to je moja depresija moja lična prilika i tuge bedna mimika ostavlja me bez teksta ko otrcana skupštinska replika buni me…
Čujem kako ćutiš muče te prilozi, svetla i kamere, loši ljudi i zle namere ubile te politike i dopisi lišili te svega, omadjijali te popisi trčiš svuda nigde ne stižeš oči su ti upale kose su ti opale tražiš izlaze moliš za razlaze Mlad si čovek izgubljen u sebi hej ja toliko želim da pomognem tebi da te spasim da…
Evo me, stigoh i ja! Okupah sreću u jednom danu i već ljuštim kožu ko bananu Udišem novi miris, ljubim život, radjam iris! Evo me, stigoh i ja; Oprah se u kokosu Zaspah u lotosu Ljubav je tu; Na zidu, u zraku, u okeanu i u mraku Evo me, stigoh i ja! Ne brinem više, plačem manje i vičem tiše…
dissident ————— Prosipam te kao pepeo po meni zlo se oplelo sve tvoje na glavu mi se popelo ne brini se nisi me zaneo da si bog ne bi me omeo da si narandžast ne bi me pomeo sve si učinio, ali ni ti me nisi zaveo, do raja poveo, ni do kraja doveo! Dok sam ja branila ideju ti si…
Šta je seks? Igra želja gladnih ili večiti tabu reproduktivnog društva? Dok mislim kojom bojom da istetoviram svojeručno ispisanu reč borba, negde tamo na levoj plećki, prisećam se današnjeg dana tako što nesvesno procesuiram sve dijaloge koje sam kroz sebe provukla, i sa sobom ponela. Od Golsvordijeve do Vojislava Ilića ne treba mi mnogo vremena da ne opazim da godinama…
foto: bird ___________ Sujeta moga mraka silueta ja nisam glavna glumica ni starleta sve moje stalo je u dva kockasta paketa Hrlim Plačem Vrištim Nemam oružje ne treba mi meta Sujeta moga mraka silueta ja nisam boginja ni marioneta Sve što imam sada je na kraju sveta