Razume li ljubav jezike koje ne govorimo, čuje li telo reči koje ne izgovaramo? Na koliko slogova možemo razložiti sve radnje koje trpimo sva dela koja ne činimo sve osmehe koje ne vidimo? Razume li ljubav tišine u kojima ćutimo, čuje li telo nesreću na koju se ljutimo? Koliko je slova potrebno napisati, na koliko slogova možemo razložiti sve misli…
Dok nisam došla mislila sam mnogo toga sam prošla Nikada nisam bila najbolja, ali ni previše loša Dok nisam došla verovala sam da poznajem bezbroj majmuna, da smo nastali svi od šimpanze i Darvina Dok nisam došla mislila sam previše, volela svaku budalu najviše, plakala i lila, kao dosadne kiše Dok nisam došla sumnjala sam u trenutak i sva vremena…
Nakon dva meseca, koliko već boravim u Indoneziji uspela sam da stvorim nekakvu sliku o svemu onome što sam videla, čula, doživela i osetila, bez potrebe da poredim kulturu iz koje dolazim s kulturom u kojoj se, trenutno, nalazim. Međutim, jedno je sasvim očigledno : gde god da se nalazila i odakle god dolazila, zasigurno je da ću dotaći čitavu jednu…
kaže jedna dramska replika kako je depresija lična prilika za ponor za pad za kraj ah Dramska depresija bez pauze i scenografije uvukla me u nemilost šizoidne kostimografije moja 4 zida i mračna opsesija ne, to nisam ja to je moja depresija moja lična prilika i tuge bedna mimika ostavlja me bez teksta ko otrcana skupštinska replika buni me…
Evo me, stigoh i ja! Okupah sreću u jednom danu i već ljuštim kožu ko bananu Udišem novi miris, ljubim život, radjam iris! Evo me, stigoh i ja; Oprah se u kokosu Zaspah u lotosu Ljubav je tu; Na zidu, u zraku, u okeanu i u mraku Evo me, stigoh i ja! Ne brinem više, plačem manje i vičem tiše…
Šta je seks? Igra želja gladnih ili večiti tabu reproduktivnog društva? Dok mislim kojom bojom da istetoviram svojeručno ispisanu reč borba, negde tamo na levoj plećki, prisećam se današnjeg dana tako što nesvesno procesuiram sve dijaloge koje sam kroz sebe provukla, i sa sobom ponela. Od Golsvordijeve do Vojislava Ilića ne treba mi mnogo vremena da ne opazim da godinama…
foto: bird ___________ Sujeta moga mraka silueta ja nisam glavna glumica ni starleta sve moje stalo je u dva kockasta paketa Hrlim Plačem Vrištim Nemam oružje ne treba mi meta Sujeta moga mraka silueta ja nisam boginja ni marioneta Sve što imam sada je na kraju sveta
foto: Lara Zankoul Nekakvog konja vidim u pozadini ove drame; Ne pomera se, svetli u bojama tuđe sreće i veselja Stoji, čeka i ne mrda, postoji i ne diše U Srbiji jedu konje U svetu ubijaju žene; 30 oduzetih života nečija je sudbina Bezbroj života još oduzeće nam do sutra Poješće nas i poslužiti kao konjsku glavu, kao grešku prirode…
Moon Dancer Čuvaj se otrova Da ne ostaneš bez potencijala Pa posle da se ljutiš Što smo naručile dete preko interneta I što ne liči na tatu Nego isto majka Nemoj to Posle da kukaš Kako ti se ugasila ta odvažna muškost Kako te je progutao mrak A kako i neće Nisi potrčao u životu Ne znaš ni kako se zoveš…
Odvela bih te na skriveno mesto da udahneš malo vazduha čistog tamo negde između dva mora, iza sedam planina i gora, tamo negde gde utopija ljubi nebo Odvela bih te na skriveno mesto da čuješ svoj glas, da poseješ svoj osmeh, da zavijore tvoje istine zastave, da se rasplešeš kao nikad, da zaigraš svoju igru, da oživiš svoj san! Vazduh je…