06 okt Oda prošlosti

Hajde da
gledamo Afriku s prozora
da se dodirujemo
po talasima i na suncu,
bezbrižno i poletno
baš kao nekada
kao onda kada smo
bili željni života i ljubavi,
gladni slobode i mašte...
Maštaj sa mnom,
lelujaj kroz osmehe;
Odavno nismo bili
prihvatljivi i neprimetni,
zaljubljeni i nesvesni bede
Hajde da hodamo
po zamišljenim linijama naših života
baš kao nekada
kao onda kada smo
brinuli ni zbog čega
ne bežeći od sebe i drugih,
ne izmišljajući neuspehe,
ne mareći za brojeve i
prolaznosti plitkoumne
Hajde da
se rodimo ponovo,
da se sretnemo opet
gore, na vrhu
neopterećeni i nedužni
baš kao nekada
kao onda kada smo
imali svega tako malo,
a opet tako dovoljno,
lišeni straha i
potrebe za begom
Hajde da
učinimo nemoguće,
da stvorimo život i
slavimo ljubav
bez straha i boli,
bez sumnje i propasti
Odbacimo ove nesreće
što su nas zaposele
Odbacimo ove prisile
i namerne patnje
odbacimo ih olako
i od srca
Nesreće ne postoje;
Mi smo ih izmislili!