27 apr Oda solidarnosti

Odvela bih te na skriveno mesto
da udahneš malo vazduha čistog
tamo negde između dva mora,
iza sedam planina i gora,
tamo negde gde utopija ljubi nebo
Odvela bih te na skriveno mesto
da čuješ svoj glas,
da poseješ svoj osmeh,
da zavijore tvoje istine zastave,
da se rasplešeš kao nikad,
da zaigraš svoju igru,
da oživiš svoj san!
Vazduh je čist samo kad si srećna
Srećna si samo kad si bezbrižna,
kada hodaš svojim tlom,
kad postojiš glasno i
voliš beskrajno!
Skrivena mesta su za pronađene
Ti si pronađena
Zaslužila si prostor bez borbe
Možda i nisi?
Možda si sve izmislila?
Možda i ne postojiš?
Možda si apstrakcija koliko
si sistemu moralna sankcija?
Ali,
Ti si tako divna žena
Ti si kao ja,
ja sam poput tebe
Nas dve smo iste
Nas dve smo različite…
Ostrvo solidarnosti nas čeka;
Da hranimo pelikane,
da plivamo s meduzama,
da ne mislimo o licemerju
jer licemerja nema!
Ali,
Ti kao da nećeš da se rodiš ponovo,
kao da ne želiš čist vazduh i večit osmeh
Grcaš, u kricima si; Ugušio te smog!
Nemoj!
Da bi bila čo’ek ne treba ti bog!
Solidarnosti nam nedostaje!
To će te spasiti!
Na skirvenom mestu,
između dva mora,
ispod drveta banane,
na udaru sunca i najbujnije flore,
Solidarnost je roditelj,
Solidarnost je boginja i bog
Solidarnost te zove;
Nju ne odbijaj!