Razume li ljubav jezike koje ne govorimo, čuje li telo reči koje ne izgovaramo? Na koliko slogova možemo razložiti sve radnje koje trpimo sva dela koja ne činimo sve osmehe koje ne vidimo? Razume li ljubav tišine u kojima ćutimo, čuje li telo nesreću na koju se ljutimo? Koliko je slova potrebno napisati, na...
Dok nisam došla mislila sam mnogo toga sam prošla Nikada nisam bila najbolja, ali ni previše loša Dok nisam došla verovala sam da poznajem bezbroj majmuna, da smo nastali svi od šimpanze i Darvina Dok nisam došla mislila sam previše, volela svaku budalu najviše, plakala i lila, kao dosadne kiše Dok nisam došla sumnjala sam u trenutak i sva vremena prošla, šamarala vetrove, preživljavala...
Pišeš kako voliš i pozivaš se na iluziju ne volim muškarce koji nemaju viziju, zarobljene i zapale u hipokriziju Ne volim muškarce koji ne razumeju ljubavnu misiju koji misle da su važni i da su poslati u božiju komisiju Pišeš kako nedostajem kako ne možeš da podneseš što ti toneš, dok ja opstajem Plačeš, kukaš i preklinješ svašta...
Nakon dva meseca, koliko već boravim u Indoneziji uspela sam da stvorim nekakvu sliku o svemu onome što sam videla, čula, doživela i osetila, bez potrebe da poredim kulturu iz koje dolazim s kulturom u kojoj se, trenutno, nalazim. Međutim, jedno je sasvim očigledno :...
Prezrela voćka na baterije poput robe žena potrošna je poput tela istrošena je Subjekta objekt žena je Ranjena antilopa trula banana Prezrela voćka na baterije na tržištu blata niske cene je Uveli kaktus pobeđeni Feniks ranjeni orao Poput praha žena prosuta je u strahu rasuta je Prezrela voćka na baterije u svetu amebe i bakterije poput ljubavi žena napaćena je poput sreće daleka je...
kaže jedna dramska replikakako je depresija lična prilikaza ponorza padza kraj ahDramska depresijabez pauze i scenografijeuvukla me u nemilostšizoidne kostimografijemoja 4 zida i mračna opsesijane, to nisam ja to je moja depresijamoja lična prilikai tuge bedna mimikaostavlja me bez tekstako otrcana skupštinska replikabuni me i tera...
