Feminist art Muški društveni fenonemi su svakakvi samo nisu fenomenalni. Gde god da se okrenem, gde god da krenem, u koji god prevoz da uđem ili kojom god ulicom da prošetam ja obavezno naiđem na bar jedan, da prostite, isprdak nekog nefenomenalnog muškog...
Iznad sunca si leteo Injem si ledio pogled Ni magla ti nije mogla ništa Prozirni oblaci mrsili su ti krila Nisi se plašio Ni leta Ni pada Zalaskom si se zaneo Brdima omeo Bojama si plamenim slikao stvarnost Po suncu si hodao Mesec si punio životom Ruske utopije zaživele su sa tobom U tvome oku dotakla sam...
Onoga dana kada sam spoznala feminizam kao svoju ličnu ideologiju i filozofiju, kada je krenuo da oslobađa, tako što definiše, sve moje patnje, nedoumice, male i velike borbe, kada me je oplemenio i zavrteo na pravu stranu za dovoljno stepeni, ja sam ovaj svet počela...
Voliš li me? Hoćemo li voditi ljubav? Po šumi, po vodi, po vatri i ledu? Baš me briga i da nećemo, i da ne voliš; Samo pitam! Kad već postojiš daj da te nahranim i napojim tako sitog i namirenog Umro si? Ko zna, možda sam ja tvoja Ahilova peta? Dobro veče Ahile, otkud ti? Kakva drama...
Odvela bih te na skriveno mesto da udahneš malo vazduha čistog tamo negde između dva mora, iza sedam planina i gora, tamo negde gde utopija ljubi nebo Odvela bih te na skriveno mesto da čuješ svoj glas, da poseješ svoj osmeh, da zavijore tvoje istine zastave, da se rasplešeš kao nikad, da zaigraš...
Pišem ti na talasima; Morske poruke ti vešto čitaš Crtam ti Jadran i na hartiji, i na pesku Kraljičine plaže Grlim ti Dobru vodu svaki put kad doletim među svoje; Prisećam se tvojih koraka bosih i tog nekog vremena crno-belog, prošlog: K'o da sam juče živela detinjstvo tako bezbrižna i nesvesna boli Ne zaboravljam...
