09 maj Aj’ pomeri se, ne vidim dobro od tvog kompleksa

Ko te je zvao i zašto mi stojiš tu ispred nosa, i zaklanjaš mi sunce? Ne pitam te da bi mi odgovorio, jer me ne zanima šta imaš da mi kažes, s obzirom da sve što si rekao do sada nema veze sa životom. Stoga, dok ja pričam ti ćuti, slušaj me i onda mi se skloni s očiju. Dosadan si s tim kompleksom koji nema ime, masiraš mi mozak bez potrebe i zaklanjaš mi pogled ka suncu, ka mesecu, zvezdama, ma ka svemu. Pomeri se, ne vidim dobro od tvog kompleksa ni sebe, ni svet oko sebe. Mnogo ti je bre otrovan taj kompleks. Mislim da ću krepati, ukoliko se uskoro ne izgubiš iz mog vidika. Nego, vidi da daš ime tom kompleksu. Evo ja mogu da ti pomognem oko toga. Mada, i ja imam problem da taj tvoj kompleks nazovem pravim imenom jer je toliko raznolik i složen. Aj’ to što je raznolik i složen, nego što je nimalo inspirativan. To je jebeno u celoj priči. Ne navodi me na smeh, ni na blud, ni na razvrat, ni na plač, ni na šta me ne navodi, jebote. Jedino što tom tvom kompleksu ide od ruke je to da mi zaklanja pogled, da mi kvari već pokvaren vid, i da me podseća konstatno na to šta znači biti dosadan i nimalo hrabar. Nemoj, svega ti. Skloni se. Hajde, nemoj da mi smetaš više. Gleda mi se pravo, gleda mi se i levo i desno, a ja nisam u stanju k’o čovek ni u pod da gledam koliko si mi mrakače bacio u oči. Idi kući, smišljaj ime svom kompleksu, označi ga, preporodi ga, upoznaj se sa njim, pa ga onda leči. Požuri, život je kratak, nema se vremena.

Hajde, pomeri se, ne vidim dobro od tvog kompleksa onog tamo što mi se smeje i što mi maše.