06 sep Balans u ljubavnoj krizi

Ah, ta Jefimija! Bludna li je! Nemoralna li je!

Sve smo mi pomalo Jefimija. Jefimija je ono bludno, “nemoralno“ i hrabro što u nama čuči i što vapi za otelotvorenjem.
Jefimija ide glavom kroz zid. Ne postavlja pitanja. Ni sebi ni drugima. Ne zato što joj je tako lakše, već zato što ne ume i ne želi drugačije. Pa zar sve mi ne žudimo za onim malim, ali slobodnim, prostorom u kome smo spremne da živimo mimo bilo čijih pogleda i zluradih opaski? Četiri strane sveta postoje. Istok, zapad, sever i jug. Koliko vas živi na sve četiri strane sveta? Koliko vas bi volelo da živi na sve četiri strane sveta? Koliko bi nas uspelo da živi na sve 4 strane sveta? Jefimija čini mi se uspeva. Ona živi svuda pomalo. Nigde joj nije dovoljno dobro da bi ostala, niti joj bilo gde dovoljno loše da se ne bi više nikad tamo vratila. Četiri su strane sveta, četiri su muškarca, a jedna je Jefimija. Bludna li je, majko sveta. Nemoralna li je, sveta majko. Svi je osuđuju, svi joj se rugaju, svi joj i zavide…
I mi bismo da živimo pomalo na sve 4 strane sveta. Ali kako postići to? Kako balansirati? Umetnost je pronaći balans u ljubavnoj krizi, drage moje. Jefimija je, dakle, umetnica. Čim joj na severu postane previše hladno, ona potrči ka jugu kako bi se ugrejala. Čim joj na zapadu sve postane računica i broj, ona svrati do istoka ne bi li zanjihala kukovima.
N’o, budimo Jefimija. Probajmo. Možda i mi postanemo stanovnice sve 4 strane sveta.
Nikad se ne zna.