01 mar Bezgrešni ne postoje!
Dan 4.
Nakon večernje molitve olako kleknem i zaplačem. Ništa me na svetu ne dotiče kao isposničko obraćanje Bogu. Dok plačem brojim sopstvene grehove. Brojim i ne prestajem. Grešna sam. Ne, nisam pogrešna. Samo sam grešna. Ista sam ja bagra k’o i svaki drugi čovek na ovoj planeti. Žedna a napojena, gladna a sita, bludna, lažljiva, gorda, ohola…
Plačem i brojim. Brojim i molim Boga da mi oprosti.
Greh. Pokajanje. Oprost. To je umeće življenja s Bogom.
Poznanje i priznanje greha, pokajanje kao istinska potreba za neponavljanjem istog zla, i potreba za oprostom, kao najtežim olakšanjem. Kosmička olakšanja su najlekovitija.
Priznanje je melem za dušu, a pokajanje najviši stepen samospoznaje. Plačem jer se kajem. Olakšavam sebi na kolenima, moleći kosmos da mi oprosti. U tom sam procesu. Greh-pokajanje-oprost.
Na Božijem sam putu. Ne klečim pred čovekom. Klečim pred sopstvenom istinom.
Bezgrešnih nema. Da ih ima ne bi bilo patnje, a ni utehe.
Da patnje nema ko zna što bi s dragim Bogom bilo?
Sibir, 2019.
Jana
Objavljeno u 21:58h, 01 martaVrlo je teško, ali i lekovito ovo duhovno krstarenje. Ultimativni cilj i poruka za ponijeti kući: “Priznanje je melem za dušu, a pokajanje najviši stepen samospoznaje. “
Go go Minja ❤️
Stoglava
Objavljeno u 22:09h, 01 marta❤️