Bezgrešni ne postoje! - Stoglava Aždaja
4904
post-template-default,single,single-post,postid-4904,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

Bezgrešni ne postoje!

Dan 4.

Nakon večernje molitve olako kleknem i zaplačem. Ništa me na svetu ne dotiče kao isposničko obraćanje Bogu. Dok plačem brojim sopstvene grehove. Brojim i ne prestajem. Grešna sam. Ne, nisam pogrešna. Samo sam grešna. Ista sam ja bagra k’o i svaki drugi čovek na ovoj planeti. Žedna a napojena, gladna a sita, bludna, lažljiva, gorda, ohola…
Plačem i brojim. Brojim i molim Boga da mi oprosti.
Greh. Pokajanje. Oprost. To je umeće življenja s Bogom.
Poznanje i priznanje greha, pokajanje kao istinska potreba za neponavljanjem istog zla, i potreba za oprostom, kao najtežim olakšanjem. Kosmička olakšanja su najlekovitija.
Priznanje je melem za dušu, a pokajanje najviši stepen samospoznaje. Plačem jer se kajem. Olakšavam sebi na kolenima, moleći kosmos da mi oprosti. U tom sam procesu. Greh-pokajanje-oprost.
Na Božijem sam putu. Ne klečim pred čovekom. Klečim pred sopstvenom istinom.
Bezgrešnih nema. Da ih ima ne bi bilo patnje, a ni utehe.
Da patnje nema ko zna što bi s dragim Bogom bilo?

Sibir, 2019.

2 Komentara
  • Jana
    Objavljeno u 21:58h, 01 marta Odgovori

    Vrlo je teško, ali i lekovito ovo duhovno krstarenje. Ultimativni cilj i poruka za ponijeti kući: “Priznanje je melem za dušu, a pokajanje najviši stepen samospoznaje. “

    Go go Minja ❤️

    • Stoglava
      Objavljeno u 22:09h, 01 marta Odgovori

      ❤️

Ostavi komentar