15 mar Bezimena pesma

Čekajući zvuk kraja,
čekajući dostupnost
i uhvatljivost,
tvoje odogovore
i svoja pitanja
na sve i svašta,
ja sam odlepršala:
U čekanju i čekanjem!
Nestala sam:
Sa tog mesta i
iz tog vremena
Pokupila sam sve:
I nedaće i snove,
i tajne i zabrane
Otišla sam
znanim putem,
putem nekakvog smisla
i besmisla
Došla sam
zatvorenih očiju,
otvorenuh dlanova i
omađijanog razuma
Došla ili otišla
Ja sam čekala
Čekala da dođe,
da prođe,
da se izgubi i ponovi
I, odustala sam;
Od čekanja, od pitanja
Od laganja i lebdenja
Pobedila sam
sebe i sve svoje putanje
nedokazane,
nepromišljene,
zanesene i nestvarne
Prestala sam
da volim i čeznem,
u nedogled i zauvek,
da priželjkujem,
da ne verujem i gubim
Oživela sam
pogubljeni razum,
nestalu dušu i
veru u san
Preživela sam
nemoguće misije,
paralelne svetove,
svakakve moći i nemoći,
tuđe noći i svačije svemoći
Nestala sam,
Prestala sam,
Odustala sam,
Pobedila sam i
zavolela sam:
Života tren,
Ljubavi dah,
I tebe sa sobom
U isti mah!