05 mar Čišćenje

Smejao si se
dok sam ja motala
sve te zalud smotane
bobice i cvetove,
od prašine i zelenog nektra
U nekakvim hodnicima
neizvesnosti i straha
zadržao si sve moje pokušaje
da uspem,
da te ubedim,
osvestim il’ razbudim
Smejao si se
dok sam ja brojala
sve gramatike sopstvenog jezika,
dok sam s namerom
gubila slova i gutala reči
Obletao si moje misli
vrelom snagom odlepršalog leta,
lagao si moje snove
da će proći,
da ćeš doći,
da ćeš voleti i znati:
koliko,
zašto,
i zbog čega
ja žudim,
čeznem i volim!
Smejao si se svim
mojim umotanim greškama,
mojim nespretnim prstima
Dičio si se nekakvim
ustaljenim praksama,
nekakvim slutnjama
i zakasnelim obećanjima
Smejao si se
svemu što plovi kroz mene,
svemu što po mom moru života
pluta, tone
i strada!
A ja…
Ja izgubljena zanosom,
spretno nespretna i setna
izmišljala sam sve osmehe tvoje
u hodniku tmine
i neizdrživog straha!