30 jul Dolazak
Dok nisam došla
mislila sam
mnogo toga sam prošla
Nikada nisam bila najbolja,
ali ni previše loša
Dok nisam došla
verovala sam da
poznajem bezbroj majmuna,
da smo nastali svi
od šimpanze i Darvina
Dok nisam došla
mislila sam previše,
volela svaku budalu najviše,
plakala i lila,
kao dosadne kiše
Dok nisam došla
sumnjala sam u trenutak
i sva vremena prošla,
šamarala vetrove,
preživljavala duševne smetove
Dok nisam došla
lagala sam svet
da ne znam kako,
da mi nije lako,
i da patim samo tako
Dok nisam došla
lagala sam jer nisam znala
koliko sebe sam nedovoljno dala
Puna slika na kojima sam
tako sitna, nemoćna i mala
ustajala samo da ne bih pala
ne shvatajući da moja patnja nije šala,
da mi ne treba stado krava, ni drvena štala,
da je dobro, što još uvek,
na smrtonosnog ježa nisam stala,
da mogu biti sve: i ruža, i kala!
Dok nisam došla
plašila sam se
da ne postanem loša,
da se ne zaboravim
poput promašenog koša!
Dok nisam došla
mislila sam previše,
plašila se najviše,
sanjala sve tiše i tiše,
ne znajući šta me čeka
kad se spustim,
poput monsunske kiše,
u podnožje svoje ideje više!
Nema komentara