Pred svaku Paradu Ponosa, u Srbiji se pokreće niz dilema. Ne znam da li su to moralne dileme, ili se  ‘pak radi samo o nizu pitanja koja se tiču osnovnih načela svakog demokratskog društva. U svakom slučaju, većina u ime nekog morala ( što predstavlja krajnje relativnu kategoriju) pokušava da opravdava svoju netoleranciju i nemogućnost da razume onog Drugog.
Već nekoliko dana na različitim medijima slušam i viđam, uglavnom, iste ljude koji uporno govore o vređanju tzv. javnog morala, od strane LGBT populacije. Volela bih da mi bilo ko, ko je u stanju, objasni šta je to javni moral, šta on predstavlja, koju grupu ljudi taj moral definiše, ko kontroliše poštovanje istog, šta on obuhvata… ?! Ako sam modernistkinja, feministkinja, agnostikinja, da li sam onda po default- u nemoralna?! Ako sam heteroseksualka, a protivnica svega što je patrijahalno i tradicionalno, da li sam onda veštica?! Kurva?! Ko je taj ili ta ko ima pravo da etiketira bilo koga?!
Jako me iritira taj pojam javnog morala. Ja to shvatam kao neku vrstu univerzalnog morala, morala mediokriteta i svih “nemoralnih“ ljudi koji se javno svega univerzalnog pridržavaju, iz straha od odbačenosti i primitivnog etiketiranja. Plaše se da krenu putevima svog moralnog kodeksa, ponosno i časno, jer im preti osuda od strane “ univerzalaca “ i “ univerzalki “ . Taj javni moral vređa mene. Mene kao heteroseksualku, mene kao čoveka, kao feministkinju, građanku i slobodarku! Ja ne poznajem javni moral. Ne poznajem takvu definiciju i generalizaciju morala, morala koji je stvoren u okvirima patrijarhata, religije, tradicije. Ja poštujem sve ljude. Poštujem razlike, poštujem zakone. Ne kradem, ne ubijam, ne lažem! Ja sam moralna, zar ne?! Ma… Verovatno nisam jer ne poznajem kategoriju javnog, univerzalnog ( za mene isključivo muškog) morala! Ako je tako, po vašim aršinima ne želim ni da budem moralna! Veštice su uvek bile i ostale u modi!
Vas velike zaljubljenike/ce u moral toliko vređa ta parada!? Pa ako ste toliko sigurni u taj vaš javni moral, i ako tvrdite da njega živi većina, onda ne vidim otkud tolika potreba da uzrujano, agresivno i uspaljeno govorite o svemu onome što ne spada pod vaš “ moralni “ kodeks.
Ovo društvo je nesrećno ne samo zato što je siromašno, već zato što je nespremno da prekine lanac mržnje. Nesposobno je da gleda svoja posla, da ide napred i kreira bolje dane i srećniju budućnost. Svi bi da se bave svima. Svi su stručnjaci/kinje za sve. Nema podele rada, a ni kvalifikacija. Nepismenih do besvesti, pa je sa njima lako i manipulisati. Čekajte malo! Shvatate li koga trujete mržnjom i netolerancijom?! Nekoga ko ne ume da kaže NE jer ni ne zna šta je DA!
Dame i Gospodo, razmislite ko ste, šta ste, o čemu govorite i na koji način to činite. Živite vi svoje morale, ali ne pokušavajte da sprečite nas da i mi živimo naše. Parcijalni interesi postoje, i oni moraju da se štite. Univerzalni moral ne postoji. Taj “ javni “ moral je možda vaš, ali nije univerzalan. Naprotiv!

Stoga, kada sledeći put čujem da neko govori u ime većine o odbrani ili vređanju “ javnog “ morala, ja ću s osmehom isključiti tv ili okenuti leđa, i nastaviti da živim svoj veštičji moral! Hvala!