28 avg Kad će svadba?

Ko je vama rekao da žene lude za udajom, decom i mitom o toplom porodičnom gnezdu? Nebrojeno puta sam čula muškarca kako izgovara, bez srama, naglas: “ Vreme mi je da se smirim. Da se ženim. Da pravim decu! “.
Ko vam meri to vreme? Ko vam bira trenutke i ko vas je naučio da postoji vreme za oživljavanje bračnog mita? Ne čujem vas da govorite o ljubavi, o strasti, o svemoćnim greškama koje pravite iz ljubavi i sa zadovoljstvom. Ne čujem vas kako volite van jebenog vremena, kako volite jer osećate i jer vam je lepo. Ne čujem vaše slobode, vaše bezgranične ljubavi u slobodi. Ne čujem ništa osim prenošenja bračnog mita s kolena na koleno praćenog svadbarskim obredima, jabukama, šljokicama, klavijaturama, uvenulim cvećem i kupusom. Džaba se nadate kavijaru i Armaniju kad smrdite na kupus i kičeraj. Vi svemu dajete rok, sve ograničavate i formalizujete. Šta je za vas ljubav, dragi ljudi? Vi biste da vam neko garantuje ljubav, za vijek vijekova? Vi biste da vi nekome garantujete ljubav? Kako? Potpisom i veštačkim slavljem? Je li za garanciju došlo vreme? Da ne biste možda da zaradite od formalnosti? Čemu se nadate? Medenom mesecu na Maldivima? Degutantno. Vi zaista verujete u to subonosno DA? Nemate vi pojma šta je ljubav. Ljubav ne poznaje vreme. Ona nema rok trajanja niti je predvidiva. Ljubav zna šta nije, ona ne zna šta jeste. Ljubav se voli, oseća, živi i ne razmišlja. Ljubav je umna. Ljubav je telesna. Ljubav nije subota, ni nedelja. Ljubav nije svečana sala, skupo odelo ili kič venčanica. Ljubav nije glamur, nije kavijar a nije ni kupus. Ljubav nije Miroslav Ilić. Ljubav je besplatna. Ona ne košta. Ona se oseća. Da, ljubav se oseća. Ljubav se oseća, ne garantuje i ne obeležava. Ljubav jednostavno postoji. Dokle god postoji. A vreme je vreme. Prolazno, promenljivo, oblačno i sunčano. Vreme je kategorija. Ljubav je igra. Ljubav nije kolo. Ljubav je sloboda koja ne poznaje formalnost.