01 avg Kako znaš da ne možeš ako nisi probala?

Je li Jefimija, koliko si svom životu lepog oduzela tako što si trošila žile i reči na besmislene rasprave? Koliko si vremena izgubila u nadi da ćeš uspeti da objasniš ljudima sve ono što oni nisu sposobni da shvate? Da li si razmišljala, draga Jefimija, o tome da možda prestaneš da se raspravljaš sa zidovima, mrtvom prirodom i tišinom? Ne mogu svi da te shvate. Ne žele svi da te shvate. U tome i leži tvoja čar. Ne pokušavaj da razbijaš tuđe glave svojim principima. Ljudi nemaju principe, Jefimija. Ljudi žive da bi preživeli. Njih ne zanima tvoj neumorni stav koji životom braniš. Prekini da trošiš svoje reči uzalud. Prekini da objašnjavaš svoje teoreme onima koji žive samo zbog toga da te teoreme ne prihvate i ne razumeju. Jefimija, prekini da gubiš glas zbog onih koji te ne čuju i zbog onih koji ne mogu da te čuju. Pokušaj da živiš mimo svih, za sebe i za one koje voliš. Ne možeš? Kako znaš da ne možeš ako nisi probala? Probaj ženo, probaj. Bićeš veselija, mirnija, smislenija. Nećeš? Kako znaš da nećeš ako nisi probala?
Dobro, dobro. Znam da znaš Jefimija. Ti znaš sve ono što drugi ne žele da znaju. Ali, probaj. Probaj zbog sebe. Isključi se ponekad. Probaj i uspećeš da preživiš sva ta sranja kojima si okružena. Probaj. Nećeš se pokajati. Veruj mi.