09 dec Ko kome pripada i ko zbog toga propada?

Odbijam da pripadam bilo kome. Ne želim da pripadam nijednoj individui ili kolektivu. To svojatanje ljudi i manipulisanje njihovim idealima i stavovima je jedan od neoprostivih grehova. Mogu da delim stavove sa nekima od vas, mogu da se slažem sa većinom od vas, ali neću i ne želim da pripadam bilo kome od vas. Neću da pripadam ni prvoj ni drugoj Srbiji. Želim da, do kraja života, pripadam jedino sebi samoj. Sa kime god da se stopim poješće me. Kome god da se priklonim sjebaću se, jer je moja vera u sopstvene ideale samo moja, delili vi ili ne tu veru sa mnom. Gde god da odem ja se uvek osećam svojom, ne zato što se trudim da se tako osećam već zato što mi je instinkt za ličnom slobodom jači od “majčinskog“ . Da, feministkinja sam. Pa šta? Ponosna sam na to i na svakom ćošku, iz sveg glasa, to ističem. Ali, to nije razlog da me svrstavate u te vaše prljave koševe i bunare. Solidarna sam, ali nisam broj niti prazno ime, Ja sam hodajući um, svojevoljno deklarisana žena, koja svesno živi po sopstvenim pravilima. Ne odbijam da se udružim, ali odbijam da me poimate na osnovu bemislenih generalizacija i retardiranih stereotipa. Odbijam da me grupišete oduzimajući mi individualnost, lični identitet i lična uverenja, kako biste ih stopili/e u vaše programe, misije, projekte i monetarne ciljeve. Ja ne uzimam ničije pare da bih bila ono što jesam, i što želim biti, ja nisam birala svoj poziv kako bih na taj račun nosila Armani cipele i Galijano jaknu. Ja sam svoj put izabrala jer verujem da se svet istinom menja. Mene je moj put izabrao jer ja, u životu, nisam mogla biti ništa drugo nego slobodoumna i necenzurisana glasnogovornica koja svoju feminističku veru ne prodaje ni za šta. Ne nosim uniforme, ne kopiram tuđe, živim svoje i gledam često i dole i gore, kako ne bih pala i slomila nos. Plašim se neprincipijelnosti pa me stoga i strah da radim nešto što bi izdalo moju ideologiju. Lako mi je da se kurčim, kada sam u poziciji i kada imam ‘leba da jedem. Aha, pa? Znači kad nemaš ‘leba da jedeš onda moraš govna da gutaš jer bolje i govna n’o ništa. Fuj. Taj argument je nešto najprljavije i najljigavije što sam ikada čula. Ako tako mislite onda ste vi, svi/e, oduvek imali/e cenu samo je bilo pitanje dana kada će vas neko kupiti, za male pare. Nisu svi gladni jeftini, niti svi gladni imaju duše prodane. Da jesu, onda feminizma ne bi ni bilo. Da su naše ( mislim na borkinje za ženska prava i žensku emancipaciju) prethodnice jele govna, jela bih i ja danas, verovatno, s obzirom da bi mi uticaj bio ravan nuli. Mada, ko zna. Možda baš ja ne bih govna jela, pa bih završila kao divna Jovanka Orleanka. Ko zna. Niko ne zna, ali ja pretpostavljam. Jedno je sigurno, a to je da bih se uvek pitala ko ovde kome pripada i ko zbog tog pripadanja propada?

S poštovanjem,

Aždaja Orleanka