11 dec Koliko košta istina?

Nećemo sad da ulazimo u one relativističke i postmodernističke rasprave tipa šta je istina, postoji li univerzalna istina, i tome sl. Ponekad moramo onako životno i laički poći od toga da svako ima neotuđivo pravo da kroz svoju istinu posmatra svet oko sebe, bez obzira na to što je ta istina samo jedna u moru istina. Svi mi imamo svoje istine. Neke naše istine su možda i donekle istinite, dok su neke čak i lažne. Koliko god ovo zvučalo nekima besmisleno ja u ovome itekako vidim smisao. N’o, pitam se, upravo, koliko košta istina, ta jedna od milion naših istina? Koliko puta smo u životu morali/e da platimo zbog istina koje izgovaramo? Čini mi se da govor istine vodi u bankrot svakog čoveka koji se usuđuje da izgovori istinu. Nije više ni problem u tome što većina istinu ne podnosi, već je problem u tome što nas istina troši i tlači. O, ja tako volim taj teror istine. Nisam valjda mazohistkinja? Jok ja. A vi? Zar nije taj trošak istine, ipak, najveći profit koji možemo da ostvarimo tokom jednog istinitog pogleda, govora ili dodira? Istina je moj fetiš. Kako me samo mnogi/e mrze zbog toga. Kako ja volim tu mržnju čudnovatu. Nisam valjda nastrana? Da, luda sam. Moja istina kaže da su danas samo ludi “normalni“. Normalnost je demagogija. Norma je laž. Zato ja volim istinu. Obično ti “normalni“ padaju kao pokošeni/e kada im se ludačka istina baci u naručje. Skupa je istina, i malo ko ima para da je plati. Međutim, onima kojima se istina uručuje uvek prođu besplatno, dok oni/e koji/e istinu uručuju plate tu ekskurziju istoga trenutka kada na nju krenu. Mada ni besplatno ne znači za đžabe jer “ ko ne plati na mostu, plati na ćupriji“!

Iskrena Aždaja