Lelujanje - Stoglava Aždaja

3280

post-template-default,single,single-post,postid-3280,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

20 sep Lelujanje

Objavljeno u 16:49h Kategorija: Poezija Autor: Stoglava 0 Komentara

Baš volim kad
lelujam ovako,
sebi svojstveno,
pomalo sramno
i bezglavo
Lelujanjem učim;
obično noću i u bunilu,
onako mesečarski,
isuviše stvarno.
Jutra su mi dani,
dani su mi noći,
ništa ne imenujem
Jer…
Sve je tako preoznačeno…
Lelujam sramno,
bezglavo,
a nimalo licemerno
Plačem kada moram
a ne moram često ništa
Uglavnom sve hoću i
nekako mogu
Lelujam!
Život je paralela,
a ja razapeta
na dva kraka,
na dva pola i dva kraja
Spajam se s verom u nešto
i principom
Krpim se dok nestajem
Al’ tu sam ipak
Jer…
Lelujam!
Tražim početak!
Svaki početak je drag
onoliko koliko je i mučan
Mada i to je laž,
planetarna laž
Svaki početak je drag
Onoliko koliko je željen
Ljubav je početak
Kraj je mučan
Ne volim kraj!
Čak ni sada dok
lelujam ovako,
sebi svojstveno,
pomalo sramno
i bezglavo