''Lepa'' žena daleko se čuje - Stoglava Aždaja
786
post-template-default,single,single-post,postid-786,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

“Lepa“ žena daleko se čuje

clouds-fashion-freedom-girl-photography-wind-favim-com-45342

Već sat ipo vremena stavljam i pravim maske za lice i telo. Već dva dana sebi uvijam kosu. Svaki dan se lickam, pickam, šminkam i trošim dragoceno vreme koje iako imam, ja suštinski nemam. I kad se okrenem, sutra, shvatiću da mi je juče prošlo za tren. Shvatiću da sam  to vreme, zvano “juče“ , potrošila na to da postanem ono što mi se nameće da moram da postanem jer sam, kao rođenjem, obeležena na papiru kao žena. Volim ja da sebi budem lepa ( šta god to značilo) , ali bojim se da svi/e mi živimo radi drugih, radi tuđeg oka. Ono filozofsko pitanje “drugog“ i objašnjava to da svi/e mi postojimo i činimo sve kako bismo se dokazali i pokazali “drugom“, i u odnosu na “drugog“. Da nema tog “drugog“ ne bi bilo ni nas. Feminizmu bih, između ostalog, zahvalila i na tome što pitanje estetike, koje se svodi na društveni konstrukt i tržišnu lepotu, ozbiljno kritikuje i u tom smislu negira. Ideal lepote formirao se u svakom vremenu na drugačiji način. Ono što je, npr, 30-ih godina 20. veka bilo lepo, danas je neukusno ili neprihvatljivo estetski. U svemu tome stradaju, najviše, žene. Ko je meni rekao da ću biti više ili manje lepa ako stavim ili ne stavim rumenilo, maskaru ili ako imam ravnu ili kovrđavu kosu? Vidim ja sebe u ogledalu, ali je ključno pitanje da li ja sebe vidim svojim ili ‘pak tuđim očima?! Manipulišu s nama i sa našim telima, dok se mi patimo i dok oni pune svoje đžepove. Nije trend negovanje uma, trend je negovanje tela. Ženama se, putem medija raznoraznih, nameću fotošopirane manekenke kao vrhunac lepote kojem svaka žena treba da teži. Žena je svedena na telo bez uma. Žena je predstavljena kao kratkoročno telesno biće koje, isključivo, kroz i unapred osmišljenu, skupu i striktnu negu može da neutralizuje svoju neizbežnu starost, ali na vrlo kratak period, jer starost u svakom slučaju stiže prebrzo i to u velikom stilu. Kao trulo i brzo potrošno telo, žena je osuđena na propast. Znam da je nemoguće odupreti se neumoljivim silama kapitalizma, ali ipak isto tako verujem da je moguće odupreti se ropstvu sopstvenog tela, a prepustiti se slobodi sopstvenog uma. Vreme je da budemo lepe zato što nas je, pre svega, predivno slušati!

s ljubavlju,

Aždaja u kanđžama

3 Komentara

Ostavi komentar