29 okt Moj prvi feministički test ljubavi!

Slučajno sam shvatila da sam feministkinja. Zapravo, odjednom sam shvatila da sam se rodila kao feministkinja. Temperament i karakter mene, Stoglave Azdahe, poptuno su ekvivalenti mom revolucionarnom životnom opredeljenju. Za sada je moja feministička strast nekontrolisana, pa stoga u svemu vidim muški šovinizam, potlačenost žene, degradaciju ženskog roda, itd. Vremenom ću strast kanalisati, ali ne garantujem da ću izbeći da živim feminizam. Tačnije, feminizam jeste moja teorija, moja ideologija, moj lični stav i moj način života. Kako sam to shvatila?! Kao što rekoh tak’a sam rođena. Vaspitana sam u duhu tolerancije, poštovanja, kosmopolitizma i ravnopravnosti. Knjige su mi tek kasnije dale neophodnu potporu za argumentovanje svega o čemu govorim. Praktično ( ne teorijsko) življenje mog života je, takođe feministički orijentisano. Od onoga dana kada se u meni probudilo NE, ja sam postala sebi samoj intriga. Polako sam počela da shvatam koliko mogu i koliko sam sigurna u ono što želim. Tako mlada, a tako sigurna. Tako mlada, a pre vremena pronađena u moru izbora.

Moj prvi feministički test ljubavi?! Čista svakodnevnica. Zaljubljujem se i ja. Vršim različite eksperimente u svom ljubavnom životu. Tako sam poslednjeg puta sebe ubacila u ring sa originalnim primerkom patrijarhata i bratstva. On jedno, ja drugo. On šovinista, ja feministkinja. Gori vatra, gori nebo, gori sve. A, volela sam. Umem ja to. Jes’ da volim na feministički način, ali volim. Ili tvrdoglavo i inadzijski pokušavam da menjam i razaram, onako iz ljubavi, ili prećutno mitingujem iza leđa. To mitingovanje nije kapitulacija, već indirektni pokušaj vraćanja partnera na pravi put. 🙂 I, znate, nije im lako. Izluđuje ih to. Oni bi sve da dobiju, a malo da daju ( ne mislim na sve, neka mi ne zamere plemeniti mladići i feministi ) . Obično im je  žena kao takva kriva za sve. Još ako se zakoprca i protivi, ako povisi ton i stane za sebe, pff onda  je kriva rođena. Zato, kao što Njegoš reče u Gorskom vijencu, ja rekoh sebi: “ Neka borba bude neprestana. Neka bude što biti ne može“ ! Bez kompeticije nema ravnopravnosti, u ovakvim slučajevima. Da sam sporazumno prihvatila potčinjenost bilo bi mira, ali ne bi bilo mene. Stoga, moj prvi feministički test ljubavi položih. Nema ni femnistkinje bez teorije i prakse. Izgubila sam te trenutne čari ljubavi, ali sam dobila  dugoročnu samopotvrdu sebe.

U čemu je poenta ovog mog feminsiitčkog testa ljubavi bila?! Pa da vidim ima li mene i postojim li ja u ovoj priči?! Jesam li u stanju da živim za privid ili realnost?! Mogu li da živim u skladu sa ideologijom, teorijom i ličnim stavom?! Mogu. Ostala sam dosledna sebi i sačuvala sam svaku svoju izgovorenu reč! Feminizma je bilo i biće, a ljubav postojala nije. Ko se voli, taj se ne pita. Gde nema ravnopravnosti, nema ni tolerancije. Gde nema tolerancije nema ni ljubavi.

Volite se i volite onoliko koliko vas vole! Ne živite privid, živite stvarnost!