Muzej - Stoglava Aždaja

3646

post-template-default,single,single-post,postid-3646,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-6.2.0,vc_responsive

20 maj Muzej

Objavljeno u 13:21h Kategorija: Poezija Autor: Stoglava 0 Komentara

Šetam, razgledam,
bole noge, boluju misli
Palete raznih boja
nosim u zenicama svojim:
Svašta vidim, ništa ne znam
Pamtim samo tvoje impresije,
tvoj hod i trčanje
Zanemarljive su brojke već viđenog,
ad hoc zaboravljenog i otpisanog;
Vizije trepere,
smenjuju se dani i noći,
prolazi sve,
empatije nema,
simpatija ne postoji!
Život je muzej,
a Ti mog muzeja si lavirint
Nisam zarobljenica dragi,
ne brini,
Ti si moj najmiliji lavirint:
Rešiv a voljen,
životan a nevidljiv!
Šetam, razgledam,
bole noge, boluju misli;
Sita sam boja i tuđih impresija,
sita sam nezasitih moćnika
i nedovršenih života!
Šetam jer volim,
razgledam jer tražim…
Ne boli me ništa!
Pucam od života
i tebe volim, lavirintu moj!