Nastavi gde si stala, ako smeš?! - Stoglava Aždaja
204
post-template-default,single,single-post,postid-204,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

23 sep Nastavi gde si stala, ako smeš?!

Objavljeno u 22:20h Kategorija: Svašta nešto Autor:

FB_IMG_1453601216971

Uvek sam se pitala da li sam ikada prestajala da budem tamo gde sam, pre određenog vremena a na određeno vreme, prestala da budem? Ne, nisam. Gde god da odemo, i kojim god putem da krenemo uvek ćemo jednim svojim delom biti tamo negde gde smo oduvek i voleli da budemo a odakle smo, zbog nedostatka hrabrosti, pobegli glavom bez obzira. Da li uvek moramo imati obzir kada se kobeljamo iz svojih emotivnih zajebancija? Pa koja to još emocija, danas, ima obzira? Nijedna, čini mi se.

 Šta smo mi ako se vratimo na ono isto mesto s kojeg smo pobegli, s još manjom količinom obzira nego kada smo odlazili? Mi smo ljudi. To smo mi. U svakoj mogućoj varijanti naših odlaženja i vraćanja, mi smo ljudi. Jedino što nama fali, a da nije obzir, jeste smelost i sloboda da bez komešanja radimo ono što volimo, budemo tamo gde se istinski smejemo i gde nam je čarobno, ne obazirujući se pritom na zloćudna šaputanja, prljavo upiranje prstiju i posrane dvostruke aršine. Odbijam da budem vaša gola, naduvena i plastična lutka, koja nema prava na strastvena odlaženja i  još strastvenija vraćanja. Kada odlazim i kada se vraćam uvek sa sobom nosim jedno a zaboravljam drugo. Nosim sebe, zaboravljam neslobodno pripadanje.

 

S poštovanjem,

 

Vaša Vatrena i Živahna Aždaja

Odštampaj
0 Lajkovi
Nema komentara

Ostavi komentar