04 okt Neizlečivi poroci

Da li na ovom svetu živi neko ko nema poroke? Ako živi neka mi se javi da ga/je pitam koji problem ima. Nije porok biti pušač, alkoholičar/ka, kockar/ka ili hodajući promiskuitet. Porok je, danas, živeti život onako kako ti se živi. Poročno je piti kada ti se pije, “bacati“ novac kada ti se baca, imati seks kada ti se seksa, duvaniti kada ti se duvani. Danas je porok ako se ne osvrćeš, ako ne ćutiš i ako ne klimaš glavom na svaku izrečenu glupost. Insistirajući na različitim moralnim kodeksima ubijeno je i ono malo slobodnog duha u ljudima. Ljudi više ne rade ono što žele, već što im kažu. Krijemo se, pravdamo i stidimo ukoliko se zajebemo pa počnemo da živimo. Pravdamo se kada se opustimo, kada glasno dišemo i kada lebdimo. Bežeći od poroka padamo u još veće poroke, koji nam uzimaju dušu i koje se, ipak, nikada ne leče. Padamo u mrak, u neslobodu, u dosadu, monotoniju i nedogledno skrivanje od sreće. Nema većeg i goreg poroka od sopstvene maske. Laži koje smo sebi nametnuli/e, kao produkte tih “moralnih“ principa, gore su od bilo kojeg litra alkohola, “prekomernog“ seksa, droge ili kocke. Od takvog poroka se ne možemo sakriti, niti ga možemo iskoreniti. Da li ste čuli da se neko izlečio od prostitucije, droge, alkohola ili kocke? Ja, jesam. Mnogi su to uspeli. Međutim, još uvek nisam čula da se iko oslobodio sopstvenih laži, sopstvene maske i slabašnog uma. Moral koji su nam nametnuli najzlokobniji je porok. On je kreator tih naših laži, koje gomilamo jer se plašimo da se prepustimo željama i potrebama. Plašimo se slobode jer slobodni uvek bivaju odbačeni. Slobodnih ljudi neslobodni se plaše, jer im zavide. U tome je poenta. I, kada mislimo da nismo poročni/e, jer ne osećamo fizičke i psihičke zavisnosti od droge, alkohola, seksa ili kocke, mi ne shvatamo da su neki drugi poroci duboko u nama. Jer ukoliko se oslobodimo laži i dvoličnosti uspećemo da ispravimo svaku grešku i štetu, koju smo svojevoljno načinili sebi i drugima. Da li ćemo živeti ili ne, zavisi od nas samih. Sve zavisi od nas samih. Svaku fizičku i psihičku zavisnost pobedićemo ukoliko imamo volju i želju da se oslobodimo. Ali, ukoliko nemamo volju i želju da se oslobodimo ništa nam ne znači to, što po različitim “moralnim“ kodeksima, nismo poročni/e. Ukoliko lažemo sebe, ukoliko se budimo u lažima ( jer su nam drugi rekli da tako treba, kako bismo opstali) ostaćemo ono što jesmo- dvolična govna koja bez obzira na to što ne puše, što se ne kurvaju, ne kockaju i ne alkoholišu, imaju neizlečiv porok, a to je neslobodan i lažan duh.

S ljubavlju,

Alkoholičarka Aždaha