Oda besmislu - Stoglava Aždaja
2417
post-template-default,single,single-post,postid-2417,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

Oda besmislu

oda

Nestajala sam svojevoljno
vraćala sam se odlučno
plakala sam bestidno
misleći da znam odgovore
i da posedujem pitanja
Gubila sam se naivno
pronalazila sam se s ljubavlju
smejala sam se zlokobno
verujući da znam rime
i da posedujem stihove
Zaljubljivala sam se stihijski
odljubljivala sam se instinktom
govorila sam glasno
znajući da ne znam
i da ne posedujem ništa
Blaćena sam destrukcijom
rađala sam se ponovno
vrištala sam nečujno
odgovarajući na tuđe odgovore i sopstvena bunila
Opirala sam se zlim traktatima
radovala sam se pesnicima
sanjala sam beskonačno
misleći kako beskonačnost nema kraj
Volele su me autokrate
a ja sam živela slobodno
ćutala sam glasno:
s verom u tuđi beskraj
i sopstveni spas!

Nema komentara

Ostavi komentar