Oda zalasku - Stoglava Aždaja
4051
post-template-default,single,single-post,postid-4051,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

Oda zalasku

Iznad sunca si leteo
Injem si ledio pogled
Ni magla ti nije mogla ništa
Prozirni oblaci mrsili su ti krila
Nisi se plašio
Ni leta
Ni pada
Zalaskom si se zaneo
Brdima omeo
Bojama si plamenim slikao stvarnost
Po suncu si hodao
Mesec si punio životom
Ruske utopije zaživele su sa tobom
U tvome oku dotakla sam svod
Sa tvojih usana čitala sam
najdivnije poeme
Na tvojim dlanovima
videla sam beskonačne linije spoznaje
U tvojim istinama
otkrila sam svoje laži
Nepogrešivo sam te izabrala
Svojevoljno ti verovala
Iznad sunca si leteo
Beskraj si ljubio
Mene zaljubio
I nisi se plašio
Ni leta
Ni pada
Ni propasti
Ni rastanka…
Ljubav se desila
Trenutak se rodio
A plamena nema
Plamen je u nama
Ponesi muke
Donesi sunca
Kad već po suncu
k’o po zemlji hodaš

Nema komentara

Ostavi komentar