02 nov Pismo

Pisala bih ti pisma:

Kratka i filozofska,

sažeta al’ ljubavna

Pisala bih ti o svemu:

O drveću,

o cveću,

o moru,

o revoluciji

Pisala bih ti često;

I po noći,

i po danu

Pisala bih ti o svemu:

O sebi,

o tebi,

o misaonim dubinama,

o platonskim kontaktima,

o globalnim slabostima,

o svojim suzama i tvom bolu

Pisala bih ti pisma:

Iskrena i namerna,

konfuzna al’ ljubavna

Pisala bih ti o svemu:

O strahovima,

o zvezdama,

o neredu i ravnoteži

Pisala bih ti i ne bih marila:

Za jutra,

za sate,

ni za prolaske,

ni za zalaske

Pisala bih ti pisma:

Prijateljska i buntovna,

zahtevna al’ ljubavna

Volela bih te pismom

i svakojakim rečima

Volela bih te svim slovima

i svakom bojom

Volela bih te na sve pisane načine,

bez predaha i s mnogo uzdaha

Pisala bih ti pisma svakakva,

uglavnom ljubavna

Pisala bih ti sada i ovde,

i juče, i tamo

I sutra bih ti poklonila

svaki beskraj svojih reči

i kompozicija,

sve deskripcije, 

metafore

i hiperbole

Volela bih te rečima

kad već delima postojim

Pismom bih te otkrivala

i na reči navikavala

Pisala bih ti o svemu:

O svom ludilu,

o svojoj borbi,

o tvom nemiru

i momačkom begu

Ja bih pisala

Ti bi čitao

Pisala bih ti pisma

nekada i preduga

A ti bi praštao

I dužine i širine

Praštao bi jer…

Ko još ne voli pisma?

Ko još ne voli reči?

Ko još piše onom koji ne čita?