Posrnuće - Stoglava Aždaja
2420
post-template-default,single,single-post,postid-2420,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

Posrnuće

posrnuce

Osećam naboje pokvarenih misli
Prisećam se pesama plemenitih ljudi
Praznim dušu tuđim nesrećama
dok bunovna ležim na svom posrnuću

Ne vidim više one besmrtne iskre
Ne čujem više ni one dražesne melodije
Pipam svoju smrtnost sopstvenim strahom
dok potrošena klečim pred svačijim neznanjem

Priželjkujem neke bezgranične strasti
Prizivam neka opšta dobra
Mrzim svoju bitnost iz dna duše
I usplahireno sedim dok čekam život

Prestajem da pojmim živahni svet
Preispitujem ljude i njihova zla
Nadam se svojoj nesreći srećnoj
dok bezdušno vijorim i čekam kraj

Nema komentara

Ostavi komentar