29 avg Problemi jednog muškarca
Patrijarhat je bacio na breme muškarca svašta nešto. Pored toga što mu kapitalizam diše za vratom, vrišteći mu na uvo kako mora zgrnuti lovu ukoliko želi da postane i ostane muškarac, naši drugovi, braća, komšije, kolege i prijatelji zbunjeni su pred nizom šovinističkih prohteva i zahteva, koje im ovo sumanuto društvo postavlja.
Od muškarca se očekuje da bude zgodan, bogat, uspešan i moćan, da bude ,, glava,, , alfa i omega, da radi i stvara, da se ženi iz obesti i u ime tuđe poslušnosti, da vodi ljubav kao porno glumac, da ima rešenje za svaki problem, da moleriše, da toleriše, da ,, pravi,, decu, da stimuliše …. Bla, bla. Nemoguće. Od muškarca se traži nemoguće. On , poput svakog čoveka, bačen je u nedođiju, da se rita među svojim kompleksima i da grca u moru svojih nemogućnosti i neistina, … Muškarac posustaje. Nije više spreman da odgovori ni svom bratskom sistemu. Shvatio je da je čovek, i da super heroji ne postoje.
Zapravo, vodeći se time KAKO NI MUŠKARCIMA NIJE LAKO ustanovila sam da je, zapravo, jedan muškarac potentan ( u svakom mogućem smislu) onoliko koliku potrebu i hrabrost ima da odjebe taj besmislen niz patrijarhalnih proklamacija, sa spremnošću da voli neku sebi ravnopravnu, iskreno, zarad ljubavi a ne politike.
Stoga, i potencija je relativna stvar. Bezbroj je utičućih faktora. Bezbroj je muka.
Tanka je granica između medicine i moralne kolere.
Nema komentara