04 jun Propala “kombina“
1. aprila Jefimiji je bilo mnogo dosadno. Upala je u neke emotivne zajebancije, i kako to obično biva iz istih je izašla tako što je slučajno naletela na frajera zvanog “prelaz“. Upoznala ga je u nekoj gradskoj kafani. Malo su popričali, zajebavali se na neki virtuelan način i, na kraju večeri se razišli k’o ljudi. Sreli su se, ponovo, nakon nekoliko dana, ali ovoga puta namerno. Zatim su se sreli opet, pa opet. U pauzama od susreta čuli su se kao da nemaju pametnija posla od međusobnog telefoniranja. Bilo joj je lepo sa njim. U svakom smislu. Bilo joj je lepo jer joj se činilo kako je on, nekako, drugačiji od drugih. Ne zato što je bolji ili gori, već zato što je jednostavno drugačiji. Bilo joj je zabavno, veselo, opušteno. Međutim, što su se više “družili“ i više ljubili, ona je počela da se pita šta je to što joj, zapravo, prija kod njega. Njegova neopuštenost, neiskrenost, klinački ali opet drag humor i šovinistički cinizam su joj toliko išli na živce, da je u nekoliko navrata lupala sebi šamare ne bi li se osvestila. Imala je problem sa tim da joj se dopada muškarac koji je u stanju da ustane iz kreveta, u kojem pritom leži go sa njom, i da ode jer ga je zvao drugar, sa kojim ima nebulozu od dogovora, tipa:“ Vidimo se kasnije da gledamo tekmu i pijemo pivo.“ Iako nije želela ništa konkretno od njega, jer on ništa konkretno nije ni bio u stanju da joj da, Jefimija se ipak potajno nadala da on ume da bude opušten i kul tip. Ne, nije on bio loš mladić. Naprotiv. S obzirom da Jefimija nije želela ljubav, vezu i špansku seriju, ona u početku nije pridavala značaja njegovim kretenskim forama i potezima, iako ju je sve to iritiralo do besvesti. Nije mogla da pojmi kako je jedan čovek od 29 godina u stanju da se, u odnosu sa drugim čovekom od 28 godina, ponaša kao da ima 16,17? Pokušavala je da mu skrene pažnju ali je uvek ispadala luda, dosadna, naporna i preagresivna. I kada bi mu npr. priznala da joj se dopada, da želi da ga viđa, da voli da sedi pored njega i sa njim, on je reagovao uvek na isti, seljačko-kukavički način. Naravno da se Jefimija istripovala u nekim svojim polupraznim prostorima, ali jbg. Dešava se i to. Tako to biva sa onima koji se tripuju da je sve što je drugačije u odnosu na prošlo mnogo bolje. Ne, nije on bio loš mladić. Malo iskompleksiran, ponekad jajara, ali u suštini dobar čovek. Kako god da je, i kakav god da je bio, on se njoj dopadao. Što joj se više dopadao, ona se više i igrala. Jako ju je zabavljala činjenica da joj se sviđa takav kreten. Shvatila je da joj to sviđanje ubija dosadu i meri prag tolerancije prema muškom debilizmu. Vremenom je prestala da joj smeta njegova neopuštenost, njegov šovinistički cinizam, njegov klinački humor i njegova jeftina podbadanja. Sve je prestalo da joj smeta. Živela je svoj život, nastavila je svoju sprdnju, i mislila je na njega. Ponekad i često. Radovala se njihovom susretu jer joj je falila njegova zabava, pa čak i ta lažna, veštačka i neopuštena. Smejala se, sve do njegovog uzrujanog oblačenja, odlaska iz kreveta , nakon propalog seksa i trulog razgovora. Tada je već shvatila da je besna. Na sebe, na svoju fantaziju i isforsiranu priču koja niti ima poentu niti ima draž. Shvatila je, dok se oblačila, da joj je karakter lupio šamarčinu ali ne da bi je otreznio, već da bi je naučio jednoj, ali bitnoj stvari: “ Ne mešaj se u ono što nije za mešanje, ne izmišljaj ono što se izmisliti ne da, i pakuj kofere pre nego što odlučis da otputuješ!“
Nema komentara