03 mar Put do muškog srca
Za mnoge puteve i autoputeve znam i mnogim tim putevima sam krenula, sa mnogih tih puteva sam sa zadovoljstvom skrenula, i na mnoge tek nameravam da se zaletim. Nema zanosnijeg i težeg puta od onog koji vas vodi do sopstvenog srca. Nema trnovitijeg puta do onoga na kojem lutamo i gubimo se u nadi da ćemo stići do nekoga, ne shvatajući da stići nigde nećemo sve dok ne dohvatimo sami sebe. Jedino samospoznajom možemo dostići sve one naše istinske potrebe i želje. Ne zanosite se verom u recepte za život. Nije život ’leb pa da se da umesiti za po’ sata. Niti je srce ratni plen pa da se da osvojiti. Sve te imaginarne borbe kojima ste sklone i koje se tripujete da vodite, kako biste se dočepale muškog srca, prvo morate da započnete u sebi. Koja sebe u sebi pobedi ta će uspeti da pobedi i svet oko sebe. Ne glumite robinje i paćenice kojima je jedini cilj da postanu ’’vlasnice muškog srca’’. Oslobodite se malo tog primitivnog opterećenja. Opustite se i igrajte se. Hajde malo, sa sobom se pozabavite. Čim sebe budete pronašle automatski ćete prekinuti s tim uzaludnim traženjem nepostojećeg. Nije muškarac nagrada, već fiziološka potreba. Nije ljubav robija, već samospoznaja. Žao mi je, ali put do muškog srca ne postoji. Nije tuđe srce Rim pa da svi putevi do njega vode. Srce je mišić a muškarac je, što bi moja prijateljica rekla ,,naivna potreba’’ koju valja dostojanstveno zadovoljiti.
Wojciech
Objavljeno u 09:38h, 03 martaMi dođemo ko neka životna namernica.
Kikiriki, semenke, sportske zanimacije… 🙂
Pozdrav!