Rasuta pesma - Stoglava Aždaja
3725
post-template-default,single,single-post,postid-3725,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

Rasuta pesma

IMG_20160803_223553

Rasula sam ti se, ljubljeni
evo me k’o akvarel:
Razmazana,
zamazana,
nimalo impresivna
Rasula mi se duša, voljeni
poput deteta sam:
nesnađena i tvrdoglava,
svoja i bandoglava
Rasula sam ti se, jedini
lepša sam ti nego ikad,
akvarel je metafora;
garava mi duša,
puna sam ti vreline i krvi
Pogledaj me, ljubljeni
Razaznaj me,
podebljaj il’ precrtaj
Objasni me i pojasni:
svetu i nebu,
prirodi i čoveku
Dodaj mi osmeh,
naslikaj mi smeh
Budi mi ljubav,
ne budi greh!

Nema komentara

Ostavi komentar