Robinje sopstvenog tela - Stoglava Aždaja
2365
post-template-default,single,single-post,postid-2365,single-format-standard,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

Robinje sopstvenog tela

robinje

Počupaš brkove, središ obrve, taman da kreneš dalje, s mišlju da si ’’spremna’’, kad gle čuda moraš na depilaciju. Kreneš tako na depilaciju i na putu do depilacije ti shvatiš da te zove manikir. Kad obojiš nokte i središ zanoktice, sva srećna jer se tripuješ da si po nečijim tamo propisima i aršinima lepote, ti zapravo shvatiš da ide leto i da te doziva pedikir. Međutim, ni to nije dovoljno. Ide leto, moraš da uništiš i celulit jer časopisi kažu da Bijonse nema celulit. Ne smeš ni da budeš aristokratkinja, jer kupaći kostim nema poentu ukoliko sebe ne zamisliš kao Rijanu na plaži.

I tako ti sedneš, plačeš i shvatiš da je možda ipak vreme da kreneš na anticelulit masaže. Ali i te masaže postanu često uzaludne ukoliko ne pristaneš na dobrovoljno izazivanje raka kože tj. solarijum, jer je**ga, ipak želiš da budeš Rijana. Dok sve to obaviš, kroz plač i suze, ti se smiriš i kreneš na more.

Zatim se okreneš i shvatiš da je stigla jesen. A jesen k’o jesen, ornija nego ikada te sačeka i dočeka nespremnu s bezbroj besmislenih imperativa. Opet plačeš, zamišljaš Holivud u sebi i oko sebe, mackaš nokte, sečeš kose, feniraš dlake, depiliraš dlake, kukaš, boluješ, trpiš i opet odišeš nezadovoljstvom.

Nezadovoljna dočekaš zimu, pohlepnu zimu koja je kao i jesen, prepuna zahteva i estetskih normi. Sa zimom se malo ko izbori. Zima hoće lepotu, hoće Rijanu i Bijonse na snegu, a nameće nam rusku salatu, meso i kolače. Dok mi jedemo i odmaramo od godišnjih imperativa zima ne odustaje. Ona nastavlja da nam predlaže stajlinge za blistavu novogodišnju noć, objašnjavajući nam kako 31. decembra moramo izgledati u najmanju ruku kao Žizel.

Opet plač, opet histerija, opet čupanja, opet kukanja, i taman da prilegneš, da se odmoriš, eto proleća. A proleće ista bagra kao leto, zima i jesen.

Šta da činiš pitaš se, draga ženo? Ništa. Opusti se, čitaj knjigu, vodi ljubav, šetaj i smej se. Ubaci u prvu, ne moraš da budeš Žizel, a ni Bijonse. Budi svoja. Budi srećna i ne budi robinja sopstvenog tela.

http://www.cosmopolitan.rs/moj-zivot/uspesna-i-smela/17895-robinje-sopstvenog-tela.html

5 Komentara
  • Wojciech
    Objavljeno u 13:12h, 16 decembra Odgovori

    Pa fala Bogu… Turšija, čvarci, kavurma… 🙂
    p.s.
    Što ne uradiš kopipaste sa tekstom. Lepo je kad i ovde pišeš.
    Naravno, link neka ostane.
    Pozdrav!

  • 100glava
    Objavljeno u 13:16h, 16 decembra Odgovori

    Usvojena kritika! 🙂
    Hvala!

  • Dragana
    Objavljeno u 13:45h, 16 decembra Odgovori

    Tako je, treba biti ono što jesi a ne ono što se od tebe očekuje… ako nismo saglasni sa takvim očekivanjima. 🙂

    • 100glava
      Objavljeno u 10:53h, 17 decembra Odgovori

      Apsolutno! Odbijanje nametnutog modela lepote i nije problematicno ukoliko volimo ono sto smo i ono gde smo 🙂

  • Mili
    Objavljeno u 18:25h, 16 decembra Odgovori

    Kako da ovakav tekst stigne do najpovrsnijih zenskih mozgova koje ova zemlja ima? Tako bih volela to

Ostavi komentar