28 jul San u Toskani

Sanjala sam da ću se vratiti u Toskanu i da ću uraditi sve ono što Toskana od mene očekuje. Sreća pa ne sanjam nestvarne snove. Vraćam se u Toskanu za koju nedelju. Sada sanjam da se iz Toskane ne vratim iako još uvek nisam u istoj preživela ni prvu nedelju. Ali, i ovoga puta ja sanjam stvarne snove. Sanjam da se budim uz pogled na vinograd u nekom vinskom selu, u nekom ogromnom vintage krevetu, nasmejana i oslobođena od smoga, klošarskih priča, kvazi kriminala, jeftinih muških kurvi, telećih glava i glupih pošalica. Sanjam da se smejem jer sam srećna zbog sveta oko sebe, zbog svega u sebi i pored sebe. Sanjam čaše i čaše vina, lagane melodije i jednostavne ljude. Sanjam amore u Toskani, neku belu košulju koju Francesco nosi, neke casual gilje i ležerne pantalonice koje su daleko od dotadašnjeg neukusa i kiča. Sanjam kako se zaljubljujem u novi grad, u nove ulice, trgove i ljude. Sanjam kako šetam s Francescom ulicama Firenze, kako mi on govori sve ono što ja ne znam, kako se smejem i vičem svima iz srca i s osmehom: “ Buongiorno!“. Sanjam kako se zaljubljujem u Toskani, ne misleći na sve ono što sam volela pre Francesca, pre Toskane i pre svih snova. Sanjam kako pronalazim svoj mir, svoj trenutak i svoj najmiliji porok. Sanjam svoj život u Toskani jer verujem da mogu da zaboravim svoj životni apsurd koji me je rodio i nastanio u ovoj našoj divnoj zemlji koja ima samo jednu manu a to je što me budi s pogrešnim jutarnjim pogledom koji je ipak isuviše daleko od vinograda u Toskani i mog nasmejanog Francesca koji me, verujem, još uvek tamo negde čeka.