01 nov Srećan Ti 200. rođendan, mikrokosmosu moj!

Danas je 200. rođendan  ( po novom kalendaru) Petru II Petroviću Njegošu. Da pišem njegovu autobiografiju ne želim jer se ipak o ovom genijalcu dovoljno zna. Mnogi ga, u nedogled, citiraju iako ga mnogo više zloupotrebljavaju i mnogo manje razumeju. Sve u svemu, neprikosnoven je. Inspirativan i fantastičan.

Umro je mlad, u 38. godini života i uvek se bunim kada o njegovoj smrti govore u stilu žute štampe i čaršijskih nagađanja. Neki izvori tvrde da je moj dragi pesnik umro od tuberkuloze, bolesti od koje su u 19. Veku umrli mnogi velikani, dok neki zlokobniji izvori tvde da je umro od sifilisa, jer je bio čest gost bordela. Kako god, njegova genijalnost upravo i leži u njegovoj intrigantnoj pojavi koja i dan danas inspiriše mnoge da razmišljaju u ovom ili onom pravcu. Njegoš je bio čovek, pre svega. Slab na lepotu, pamet i pesmu. Inspiraciju je i tražio u ženama. Žene su ga volele. Ne samo zato što je bio zgodan muškarac, već zato što je svojim blistavim umom budio strast kod žena. Evo, i dva veka kasnije, postoji jedna žena, mlada, feministkinja koja bi sve na svetu dala da ima vremeplov i da se vrati u 19. Vek , i da kao obespravljena žena, objavi rat nepravdi i izjavi ljubav pesnikovom pravednom umu i erotskoj prirodi. Vladika ili ne, bio je muškarac, zgodan i bistar kojem je trenutak i čin vođenja ljubavi sa ženom trenutak skuplji od vijeka. Šta mi drugo treba od jednog muškarca sem da bude lep, zgodan, erotski uman i poetičan? Koji je, danas, takav? Koji, danas, može da sanja o seksu i kada ga nema, i da ga upražnjava kada ne sme? Može crkva da ludi do sutra, može crkva da ga osporava u svoja 4 zida, ali ne može crkva nikada da ga prisvoji niti obeščasti jer je On, moj Njegoš, bio i ostao najnežniji pesnik i najsuroviji filozof moga ateističkog i feminističkog srca.

S ljubavlju,

Aždaja