12 jun Zlatna nit
Izgriženih ramena,
modrih ruku,
ukaljanog tela
i opijenog duha
prelazimo sve mostove,
jurišamo;
Da krila imamo
Ovako brzi ne bismo bili!
Nema prepreke
Nema stida
Padam u noć
Predajem se
Do jutra ja sam:
Obeležena,
odbačena
i bez pesme ispraćena
Slabo svoja,
opet prokleto tvoja!
Više ni ne znam
koja je to ulica našeg susreta,
koja ja je boja našeg kreveta
Više ni ne znam
šta je želja, a šta dokolica
Ne znam ja više
ni ko si ti,
ni čiji si,
ni zašto si,
opet,
blizu mene,
iza mene,
u meni?
Ma ne boli to
što te mnogo nemam
ili premalo imam
Ne boli bolest
kad bolesti nema
Ne,
ne bih skočila za tobom,
ni zbog tebe
u Savu,
ni u Dunav,
ni u Senu
Uzalud me goniš bosu po vatri;
Ne bih nikad ginula iz očaja!
Život se odigrava
dok ti uzimaš i prisvajaš,
prljaš dušu i blatiš ljubav
Propali smo!
Povređeni smo
Ranjeni i izmučeni
Potrošeni i prevaziđeni
Nagi i obučeni
Nevažno je…
Svakako su nam ukaljana tela!
Prešli smo sve mostove
Usporili smo
Veže nas samo jedna zlatna nit;
Stigli smo do kraja
Nemamo kud!
Vrati mi nit
Vrati mi mir
Završi već jednom
Dosadili smo vala
i bogu i narodu
Nema komentara