Bezbroj grafika i ulja na platnu, bezbroj impresija i znamenja, bezbroj brzopletih oblaka i sitnih kapi francuske kiše Korake više ne brojim, nemerljivi su; Progutaše ih Bulevari, nestadoše u pasažima i kvartovima...
Ne volim te Samo skakućem i vrdam Očima i osmehom Po oblaku i brdima Jedrim morima tvojim Rugam se nedaćama svojim Dalek si mi Kao grešniku oprost Kao bludniku moral Ne volim te Samo eksperimentišem Koketiram s životom i prizivam slučajnosti Ne znam kako da ti kažem Ali ja, Ja ne volim ljude zgrčene profitom, neveselih esencija, matiranih pogleda i osiromašenih ideja Ne...
Pretočila sam sva ta tela u nekakve ideale Zaboravila sam na ograničenja, na dozvole i na zabrane Dogmatizovala sam sve svoje pobude, oživela sam sve svoje porive Dekonstruisah većinu i ne odbacih plemenitost Uplovih u sebe...
Stiže vanzemaljski spas Beogradu; Svi su ovi dani- dani bivših nam Republika More nam dušu dok kidišu na nas sve ove proklete formalnosti i simbolične ulice Stiže večita enigma; plemenita nemogućnost krajnje spoznaje Sve su ove godine- godine ratova i gladi Grcaju nam umovi dok nas obezglavljuju sve ove plitkoumne norme i besmrtne...
Prezirem smrt, njenu neuhvatljivost i nenajavljenost Prezirem zloupotrebe i politike što prolivaju krv naših sloboda Prezirem smrt, kao apstrakciju i činjenicu, kao enigmu i neizbežnost Prezirem moćnike i lešinare śto rađaju smrt brže od života Smrt nikada ne umire; Smrt je besmrtna! A ja, baš danas kao nikada do sada pezirem besmrtnost, sve lakomislene laži i stihijske nepravde besmrtnošću obuzete Prezirem...
Ponestalo mi ludosti, egomanijakalne graje i nadobudnog bunta Nisam ništa gasila, niti sam bilo šta ugasila! Bez namera sam; Pustih se nizvodno, praznih ruku i bez džepova Ne fali mi poleta, uhvatila sam prolaznost; Ne maštam o večnosti, niti sanjam kosmos Nema te planete koja me volela ne bi; I ti me voliš! Onako jupiterski i nedorečeno Onako ljudski i bezumno Čovek...
Gnušam se svih bolesti i svojih i tuđih, lutam sama i bojim život metaforama Postelja mi pusta i mirisna; Nisu svi sirjaci tužni i na smrt ostavljeni, nisu sva odustajanja prezrena, niti su sve upornosti obožavane Kuda idem s ovim silnim izgovorima? Ne snađe me nikad ono za šta se pokolebati ne dam Al' uzeh...
Baš volim san; Tu čudesnu misteriju univerzuma Sanjam svuda, snivam mnoštva, vidim razlike, čujem univerzalne melodije San je nestvaran: Nestvaran koliko je težak Baš volim san; Nekad volim i ono što ne znam Da li je podsvest svest? Ako nije zašto jeste? San postoji; opipljiv je i ličan Nema čoveka koji ne sanja; I java je san I ljubav je...
Sada kada želimo iste želje, kada smo se sreli i susreli, kada smo stali i nastavili, kada smo započeli i prestali Sada kada sanjamo sanjive snove, kada smo se rasparčali i raščlanili, kada smo se zaljubili i zavoleli Sada kada prođosmo sve raskrsnice, kada pokidasmo krive linije sopstvenog puta, Sada kada porušismo zidove trule nam...
Remetiš sve poretke stvari, sve zakone i norme, svo licemerje društvenog sklada Preispituješ svetske ekvilibrijume, sve teze i hipoteze, svu bedu ljudskoga roda Oponiraš svemu što se mojim zove dok stvaraš svoje zakone i norme Toneš u licemerju društvenog sklada dok postavljaš i potvrđuješ sve svoje teze i hipoteze, Prizivaš tuđe bede i surove poretke stvari Negiraš ljubav...
