Dišem noć omamljenu vanilom, magnolijom i klavirom Bojim lipe u raznorazne boje, vezem svakakve reči, pletem misli i uzdahe Dišem noć, mirisa asfalta i tramvaja Dišem noć, udišem je i volim! Dišem noć i tananim dan, gasim sve vatre koje bljujem, izgovaram sve reči koje stvaram Dišem noć i bistrim sve poljupce u vazduhu, poglede u pokretu i osmehe u zanosu Dišem...
Dok se ne pojaviš ja ću lelujati, pisaću ode i epove plesaću sama na vetru, pod suncem i životom, svetleću u naručju voljenih i ljubljenih mi duša, goreću na usnama voćnim i strasnim, sanjaću sve što imam i nemam čekaću nekakve datume, sate i minute; I goreću, i pisaću, i plesaću, i ljubiću, i voleću, i živeću sve živote koje imam i nemam; Dok...
Hajde da se posvađamo: Dosadno nisi u pravu Red je da se posvađamo, da se rečima sudarimo, da ja pobedim, odvalim i prevalim sva brda i doline našeg nepouzdanja, nevere i neznanja Red je da se posvađamo, da ti odustaneš, i prekineš da ne budeš ubedljivo u pravu i van prava, prava mog na slobodu, na ideju i materiju Hajde, svađaj...
Noćas brišem gumicom to drago ime i voljeni glas jednim pokretom, do srži, euforično, nimalo kategorično, sasvim obično, onako školski, onako junački, snažno devojački, hrabro ženski, olako i ljudski Noćas brišem gumicom sve svoje sulude zanose jednim pokretom, do bola, odlučno, onako poletno, nikako eventualno, svakako i momentalno Noćas brišem gumicom sve nostalgije ovoga sveta jednim pokretom, do srži, po kiši, po mraku, na svakom beogradskom sokaku, do srži, euforično, sasvim obično, onako...
Čudesno je to kako sasvim slučajno, sasvim pozvano, sasvim logično, ali nikako planirano možeš naići na ljude, na saborce i saborkinje, na ljude od srca i pameti, na braću i sestre po ideji, na ljude od solidarnosti i mogućnosti, na ljude od borbe i revolucije, boljitka i evolucije! Čudesno je to kako sasvim slučajno, sasvim pozvano, sasvim logično, ali nikako planirano možeš naići...
Čekajući zvuk kraja, čekajući dostupnost i uhvatljivost, tvoje odogovore i svoja pitanja na sve i svašta, ja sam odlepršala: U čekanju i čekanjem! Nestala sam: Sa tog mesta i iz tog vremena Pokupila sam sve: I nedaće i snove, i tajne i zabrane Otišla sam znanim putem, putem nekakvog smisla i besmisla Došla sam zatvorenih očiju, otvorenuh dlanova i omađijanog razuma Došla ili otišla Ja...
Svilena planina na krevetu, ruže i cvetovi na zidovima, narandža s vanilom u mirisu: Sve postoji, sve je tako opipljivo i uhvatljivo! Čovek je stvaralac svega svog, svega tuđeg, svega zajedničkog! Nema svetla a oči gore, po plafonu i po podu; Duh odiše nekakvim nemirima, nemirima sto rađaju mir i ginu za slobodu! Na svakom ćošku vreba pravilo: Čeka da...
Puštam kišu da me pokrene puštam zvuk da me okrene slušam, čujem, osećam sve što šušti, pomalo škripi, kliza se i prosipa Puštam kišu da me pokrene puštam sreću da me zatekne slušam, čekam, nadam se svemu što počinje i prestaje, što postoji i ne nestaje!...
Smejao si se dok sam ja motala sve te zalud smotane bobice i cvetove, od prašine i zelenog nektra U nekakvim hodnicima neizvesnosti i straha zadržao si sve moje pokušaje da uspem, da te ubedim, osvestim il' razbudim Smejao si se dok sam ja brojala sve gramatike sopstvenog jezika, dok sam s namerom gubila slova i gutala reči Obletao si moje...
Pitaš me pišem li ti pesme, poklanjam li tebi sve ove stoglave reči i sulude stihove Pitaš pitalicu; Nalivenu vinom, uplakanu do stida, iskrenu do kosmosa… Nemoj da se pravdaš, da izmišljaš i podvaljuješ nepovezane izgovore, nekakve dokolice i svakave bezbrižnosti Pitaš me i ne pitaš; Neprestano protežiraš sopstvene nihilizme i odričnosti ljubavne Želiš i ne želiš, kao da je svejedno, što ja cmizdrim, poput...
