Poezija Archives - Stranica 8 od 17 - Stoglava Aždaja
26
archive,paged,category,category-poezija,category-26,paged-8,category-paged-8,theme-bridge,woocommerce-no-js,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,hide_top_bar_on_mobile_header,qode-content-sidebar-responsive,columns-4,qode-theme-ver-16.7,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom

Ne radujem ti se više; Sve zamišljeno već je zaboravljeno Vidim oči njegove u očima tvojim Neugodno mi je...

Dužna sam ti stih, možda i dva, dužna sam ti melodiju s posvetom, dužna sam ti spremnost i nepovrat; Sve ti dajem i poklanjam Sve ti vraćam i uzvraćam Sve je premalo za onaj pogled, za onaj dodir i sat Sve je premalo za tebe, mene i ovaj grad Dužna sam ti stih, možda i tri, dužna sam ti slobodu, onu koju...

Kažeš mi: Ovo je neka početna, lebdeća, nesigurna, lelujajuća faza Pitam te: Šta je početak mili? Ono kad lelujaš nesiguran i sam, ali u dvoje? Ono kad počinješ da ne znaš ništa da nemaš ništa, a da želiš sve?...

Kako ćeš kad me prođeš, kad ja prođem i pobedim sve ove kamikaze, telesne otkaze i zabrane? Kako ćeš kad te prevaziđem, obiđem i zaobiđem? Kako ćeš kad preskočim sva iskušenja, kad odolim svemu što me razara? Kako ćeš kad me prođeš, kada dođeš i mene ne nađeš? Kako ćeš kad ti nestanem i kad prestanem da te želim, sanjam, budim? Kako ćeš...

Izgriženih ramena, modrih ruku, ukaljanog tela i opijenog duha prelazimo sve mostove, jurišamo; Da krila imamo Ovako brzi ne bismo bili! Nema prepreke Nema stida Padam u noć Predajem se Do jutra ja sam: Obeležena, odbačena i bez pesme ispraćena Slabo svoja, opet prokleto tvoja! Više ni ne znam koja je to ulica našeg susreta, koja ja je boja našeg kreveta Više ni...

Čovek iz pesme: Nedovršen Započet i zamišljen Stvoren da bi bio izmišljen Oživljen i doživljen Čovek iz pesme Nimalo stvaran za rimu Često sanjiv i slobodan U stihu živi, stihom se hrani Čovek iz pesme- Čovek sa Meseca...

Najjednostavnije bi bilo izbrisati sve, nacrtati i ispisati neki novi početak, na nekom mirisnom i ukrasnom papiru, nekom veselom bojom Najbezbolnije bi bilo srušiti sve, pa sagraditi i izgraditi neki novi početak, na nekom tlu punom svega i mora i dolina, i hrane i ljubavi N'o bol je da se boluje Da bola nema ne bih znala ko sam, ni šta...

Zvan i nezvan, uvek dobrodošao, nikad pozvan Bitan i nebitan, uvek pitak, nikad dovoljan Prisutan i odsutan, uvek svoj, nikad moj Blizak i dalek, uvek opijen, nikad ubijen Poročan i nemiran, srdačan i ironičan; Lažov od istine, bludnik od morala, vitez od prašine, junak od papira; Zarobljen čovek, oponent ljubavi Zvan i nezvan, lep kao dan, neizdrživ kao bezdan!...

Mogla sam ja da te ne vidim nikada više Ne samo što sam mogla nego sam i želela baš to: Da te ne vidim nikada više, da ja nastavim svojim putem različitim, da ti kreneš i stigneš baš tamo gde si se zaputio, baš onda, baš onako i baš tamo gde si...

Šetam, razgledam, bole noge, boluju misli Palete raznih boja nosim u zenicama svojim: Svašta vidim, ništa ne znam Pamtim samo tvoje impresije, tvoj hod i trčanje Zanemarljive su brojke već viđenog, ad hoc zaboravljenog i otpisanog; Vizije trepere, smenjuju se dani i noći, prolazi sve, empatije nema, simpatija ne postoji! Život je muzej, a Ti mog muzeja si...

Responsive WordPress Theme Freetheme wordpress magazine responsive freetheme wordpress news responsive freeWORDPRESS PLUGIN PREMIUM FREE Download theme freeDownload html5 theme free - HTML templates Free giay nam da that balo bim sua dang nang cho me va be vay dam dep gia re