Svak' je naučio da se želi, a da ne izgori; Naučih i ja! Krvave mi oči, dragi Koža preplanula, vatra sam ti preživa, žena sam ti sanjiva! Ne gorim više: Vezala sam se s ledom, umila sam se medom Nova sam i sad bih: Malo da letim, pa da sletim i opet blesavo...
Gde si? Kuda si? S kim si? Dokle si? Ko si? Šta si? Koliko si? Čiji si? Čiji nisi? Zašto si? Zašto nisi? Kako si? Voliš li me? Sanjaš li me? Želiš li me? Gde si? Dokle si? Požuri! Tu sam Dobro sam Sve sam To sam što sam Hajde, čekam te Gde si? Kuda si? S kim si? Zašto si? Varam se. Volim te....
Ponavljam te i obnavljam: U svakom gradu, na svim jezicima, bez prestanka, u tišini i naglas, pred svima i u sebi, juče i danas, sada i ovde; Ne oduvek, ne zauvek! ...
Ne radujem ti se više; Sve zamišljeno već je zaboravljeno Vidim oči njegove u očima tvojim Neugodno mi je...
Dužna sam ti stih, možda i dva, dužna sam ti melodiju s posvetom, dužna sam ti spremnost i nepovrat; Sve ti dajem i poklanjam Sve ti vraćam i uzvraćam Sve je premalo za onaj pogled, za onaj dodir i sat Sve je premalo za tebe, mene i ovaj grad Dužna sam ti stih, možda i tri, dužna sam ti slobodu, onu koju...
Kažeš mi: Ovo je neka početna, lebdeća, nesigurna, lelujajuća faza Pitam te: Šta je početak mili? Ono kad lelujaš nesiguran i sam, ali u dvoje? Ono kad počinješ da ne znaš ništa da nemaš ništa, a da želiš sve?...
Kako ćeš kad me prođeš, kad ja prođem i pobedim sve ove kamikaze, telesne otkaze i zabrane? Kako ćeš kad te prevaziđem, obiđem i zaobiđem? Kako ćeš kad preskočim sva iskušenja, kad odolim svemu što me razara? Kako ćeš kad me prođeš, kada dođeš i mene ne nađeš? Kako ćeš kad ti nestanem i kad prestanem da te želim, sanjam, budim? Kako ćeš...
Izgriženih ramena, modrih ruku, ukaljanog tela i opijenog duha prelazimo sve mostove, jurišamo; Da krila imamo Ovako brzi ne bismo bili! Nema prepreke Nema stida Padam u noć Predajem se Do jutra ja sam: Obeležena, odbačena i bez pesme ispraćena Slabo svoja, opet prokleto tvoja! Više ni ne znam koja je to ulica našeg susreta, koja ja je boja našeg kreveta Više ni...
Zvan i nezvan, uvek dobrodošao, nikad pozvan Bitan i nebitan, uvek pitak, nikad dovoljan Prisutan i odsutan, uvek svoj, nikad moj Blizak i dalek, uvek opijen, nikad ubijen Poročan i nemiran, srdačan i ironičan; Lažov od istine, bludnik od morala, vitez od prašine, junak od papira; Zarobljen čovek, oponent ljubavi Zvan i nezvan, lep kao dan, neizdrživ kao bezdan!...
Šetam, razgledam, bole noge, boluju misli Palete raznih boja nosim u zenicama svojim: Svašta vidim, ništa ne znam Pamtim samo tvoje impresije, tvoj hod i trčanje Zanemarljive su brojke već viđenog, ad hoc zaboravljenog i otpisanog; Vizije trepere, smenjuju se dani i noći, prolazi sve, empatije nema, simpatija ne postoji! Život je muzej, a Ti mog muzeja si...
